U poslovnom svetu sve se veći značaj pridaje pitanjima održivosti, društvenoj odgovornosti i dobrom upravljanju. Koncept ESG (Environment, Social, Governance) postao je ključan okvir za procenu i upravljanje tim pitanjima. Kako ovaj svojevrsni imperativ u poslovanju funkcioniše u jednoj od najvećih farmaceutskih kompanija "Hemofarmu" otkrio nam je Ronald Zeliger, generalni direktor ove kompanije.
ESG i održivi razvoj su pojmovi koje danas svakodnevno srećemo u poslovnom i privatnom životu. Da li, po vama, ljudi razumeju pravo značenje ovih pojmova i da li su oni zapravo sinonimi?
- Odlično pitanje. Mislim da danas ne postoji osoba koja nije bar jednom čula za ESG, dok je održivi razvoj pojam koji se već neko vreme pojavljuje u mnogim aspektima naših života. Možda je ovo upravo uvod u odgovor na drugi deo vašeg pitanja – na jedan način ovi pojmovi jesu sinonimi, dok iz drugog ugla ESG predstavlja fokusiran pristup održivom razvoju, te otuda i izvesna razlika u njihovom razumevanju. U skladu sa tim, održivi razvoj bi bio holistički pristup jednoj važnoj temi – borbi za izvesniju budućnost kroz odgovornost danas, dok bi ESG onda bio konkretna primena tog pristupa u praksi. Ako govorimo o savremenim izazovima u razumevanju održivog razvoja, a samim tim i ESG-a, smatram da još uvek nismo daleko odmakli od logičke greške da ove pojmove izjednačavamo sa zaštitom životne sredine. Klimatske promene i očuvanje okruženja jesu neki od najvažnijih aspekata održivosti, ali tu su i jednako važni briga za društvo i odgovorno upravljanje. Možda je baš zato i uveden pojam ESG kako bi nam ilustrativno pokazao na šta sve treba da obratimo pažnju na putu u bolju budućnost.
Spomenuli ste jedan veoma zanimljiv koncept da je IRO u stvari novi ROI. O čemu se tu zapravo radi?
- To je zanimljiva igra reči u kojoj leži suština pristupa savremenom održivom razvoju. I rado je spominjem kako bi je čitav poslovni svet razumeo i zapamtio, a onda i preduzeo korak više na temu održivosti. Eksperti tvrde da cena proizvoda koju plaćamo kao kupci danas nije realna, jer u nju još uvek nisu utkane sve dimenzije održivosti i uticaja konkretnog proizvoda na društvo i okruženje. Isto tako, uveren sam, ni većina proizvođača još uvek ne pristupa kreiranju cene koštanja nastanka proizvoda u skladu sa njegovim pravim otiskom na društvo i okruženje. Najnovija evropska i konsekventno svetska regulativa u oblasti održivog razvoja, a pre svega CSRD (Corporate Sustainability Reporting Directive) očekuje od kompanija da istraže i obelodane svoje uticaje, rizike i šanse (impacts, risks and opportunities – IRO) u kontekstu održivosti.
Tek sveobuhvatno razumevanje procesa nastanka određenog proizvoda od sirovine, kroz proces proizvodnje, do distribucije i konzumiranja, pa onda celokupnog životnog ciklusa proizvoda i zbrinjavanja otpada koji nastaje konzumiranjem ili nestaje eventualnom reciklažom i cirkularnom ekonomijom, daje pravu sliku realne vrednosti tog proizvoda. Tu je od suštinske važnosti produžena odgovornost proizvođača, koja se danas proteže kroz čitav lanac snabdevanja i upravo zato sada govorimo o kreiranju zajedničkih vrednosti. Bolja budućnost počiva na zajedničkom trudu i timskom radu dobavljača, proizvođača, distributera, trgovaca, kupaca, odnosno svih onih koji na bilo kakav način imaju dodir sa konkretnim proizvodom (ili uslugom).
Kako sve to izgleda u praksi?
- Mi u Hemofarmu veoma vodimo računa o poreklu sirovina koje koristimo i o stepenu održivog razvoja naših dobavljača. Nastojimo da proverimo njihovu društveno-poslovnu usaglašenost i fer odnos prema sopstvenim zaposlenima. Primenjujemo jednu od najsavremenijih ESG platformi za ocenu dobavljača i preferiramo upravo one čije su ESG performanse bolje, jer tako unapređujemo društvo i okruženje. Naša pakovanja lekova su od recikliranog kartona, bez uticaja na kvalitet i bezbednost proizvoda, čime smo u protekloj deceniji spasili šume koje bi mogle da pokriju više od 300 fudbalskih terena. Time smo obezbedili kiseonik za čitav jedan grad, poput Vršca, u kome se nalazi naš centralni proizvodni kompleks. Ako tome dodamo rodnu ravnopravnost u našem timu, kontinuirani razvoj zaposlenih, konstruktivno i bezbedno radno okruženje, što sve utiče na motivaciju zaposlenih čija je misija briga o zdravlju ljudi, onda definitivno možemo da napravimo razliku upoređujući naše proizvode sa konkurentskim. Mislim da je ovde sasvim jasno da otisak različitih brendova na društvo i okruženje nije isti, a to potvrđuju i potrošači, koji preferiraju održive brendove ili one proizvode koji imaju bar neki sastojak održivosti. Mi smo na put održivog razvoja krenuli još 2012, dobrovoljno, videvši šansu da unapredimo prvo sebe, a onda i sredine u kojima poslujemo.Danas, više od decenije kasnije, ista ta dobra volja čini osnovu pokretačke snage ka većoj održivosti, a tamo gde izostane volja dolaze sve zahtevnija zakonska rešenja. Računica je jednostavna – brini o društvu i okruženju na vreme, svo vreme i za ono vreme koje tek dolazi!