Kristaps Kovalonoks i Mega Gosvami su se preselili u Finsku još kao studenti i u toj zemlji i venčali. Rade na liderskim pozicijama, vide ovu zemlju kao dobru za podizanje dece, ali zbog jedne stvari im za doseljenike to ipak nije "najsrećnija zemlja na svetu".
- Preselio sam se u Finsku 2018. godine da bih magistrirao na Univerzitetu u Turkuu nakon studija finskog i estonskog jezika u Letoniji. Znao sam da će biti teško. Početi od nule u novoj zemlji nikome nije lak zadatak. Meg sam upoznao na rođendanskoj zabavi 2019. Mislim da je ona bila jedini gost koji tamo nije bio pozvan, rekao je Kristaps, dok je Meg došla u Finsku iz Indije jer je dobila stipendiju za studiranje na Univerzitetu u Turku. "Nisam imala dugoročne planove da ostanem nakon diplomiranja", dodala je on i navela da se ubrzo upoznala sa Kristapsom. Nakon godinu dana zabravljanja su se venčali i počeli da žive zajedno.
- Za možda 10 do 15 godina od sada, mislim da ćemo i dalje biti u Finskoj. Imamo ciljeve i snove i vidimo da gradimo porodicu i da se nastanimo ovde, kaže on. - Prilično smo blagoslovljeni i zahvalni za živote koje imamo ovde, ali takođe nismo slepi za probleme u finskom društvu, istakla je Mega.
Ovo je ceo njihov intervju za "Insajder":
"Mislimo da je Finska dobro mesto za podizanje dece"
Mega: Iznajmljujemo stan u gradu Turku, nekoliko kilometara od centra grada.
Kristaps: Naš najveći trošak je kirija. Za to i neke osnovne režije plaćamo oko 1.000 evra mesečno. To na kraju zavisi od vaših potrošačkih navika, ali Finska je prilično pristupačna za nordijsku zemlju. Posvetili smo se rastu našeg radnog iskustva zajedno sa našim obrazovanjem, i to nam je omogućilo da polako dobijamo više rukovodećih uloga, povećavajući našu kupovnu moć.
Mega: Želeli bismo da jednog dana imamo sopstvenu porodicu i mislimo da je Finska dobro mesto za podizanje dece. Kada smo živeli u Indiji i Letoniji, oboje smo bili svedoci ljudi koji plaćaju zdravstvenu zaštitu i obrazovanje za svoju decu ili sebe, ali ljudi u Finskoj imaju pristup visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti.
Ovde je besplatna zdravstvena zaštita i besplatna stomatološka nega za decu do 18 godina. Ako deci trebaju proteze ili bilo šta drugo, to neće oštetiti banku. Ravnoteža između poslovnog i privatnog života je veoma važna u Finskoj, što me takođe navodi da mislim da bi bila veoma dobra zemlja u kojoj bi imala porodicu.
Mislim da Indija i SAD – gde je moja porodica živela pet godina, a ja sam išao u osnovnu školu – imaju veoma toksičnu radnu kulturu. Uvek postoji pritisak da se radi više i duže.
U Finskoj ljudi nemaju tendenciju da rade duže od ugovorenih sati.
Niko ne očekuje da ćete biti stalno dostupni telefonom putem e-pošte; možete pokupiti svoje dete iz dnevnog boravka ili vežbanja i brinuti o svom mentalnom blagostanju.
Kristaps: U Finskoj se roditeljsko odsustvo može podeliti. Kada sam odrastao, nisam video da su muškarci iz moje porodice ili bliski porodični prijatelji uzimali roditeljsko odsustvo. Mislim da je to kulturno prihvaćenije i ohrabrenije u Finskoj.
Mislimo da se iseljenici u Finskoj suočavaju sa jedinstvenim izazovima
Mega: Finska je šest puta zaredom proglašena najsrećnijom zemljom na svetu u Svetskom izveštaju o sreći. Mislim da Finska ima nekoliko stvari koje omogućavaju ljudima da budu zadovoljni, kao što su ravnoteža između posla i privatnog života i dobra zdravstvena zaštita i obrazovanje.
Nisam siguran da je „najsrećniji“ najreprezentativniji opis Finske. Ne mislim da se iseljenici često tako osećaju jer se suočavaju sa izazovima koje lokalni stanovnici nemaju.
Finska je ranije bila prilično nisko rangirana u anketi za zadovoljstvo iseljenika. Mislim da je to zato što se neki bore da nađu posao u svojoj oblasti i da steknu prijatelje.
Kristaps: Bilo je novinskih članaka o tome da su promenili svoja imena kako bi zvučali više finski na intervjuima za posao.
Kao društvo, Finska je u velikoj meri izgrađena na poverenju. Mala je zemlja i svi se poznaju, posebno u istim oblastima. Osećam da traženje i pronalaženje tog prvog posla može biti teško. Dobio sam posao jer sam dobio dobru preporuku od lokalnog Finca.
Za Megu i mene, kada smo dobili prvu priliku, postalo je lakše pronaći i iskoristiti mogućnosti.
Kada sam došao u Finsku, nisam dobijao nikakvu finansijsku podršku od porodice, pa sam morala da se izdržavam. Pored studija radila sam kao dostavljač novina i čistačica. Nakon studija, počeo sam da radim na univerzitetu, a sada radim kao koordinator projekta na drugom univerzitetu.
Ja sam dokaz da možete izgraditi život u Finskoj bez dovoljno znanja lokalnog jezika. Međutim, to nije nešto što bih nikome preporučila.
Oboje zarađujemo između 3.500 i 4.000 evra mesečno na svom poslu, što je više od prosečne plate u zemlji. Pošto smo oboje u dvadesetim godinama, mislim da smo na dobrom mestu i da smo srećni što smo u ovoj poziciji.
Kristaps: Ne žalimo što smo došli. Odselili smo se s razlogom, u nadi da ćemo izgraditi bolji život u inostranstvu, a trenutno nam je Finska ispala sasvim dobro.
Kurir.rs/Blic/Insajder