Od 1. marta ove godine građani Srbije, Albanije i Severne Makedonije NAPOKON će moći da žive i rade u bilo kojoj od tri zemlje kao u svojoj.
Rečeno dosadnim birokratskim jezikom, "Sporazum o uslovima za slobodan pristup trižištu rada na Zapadnom Balkanu omogućava svakom dražavljaninu tri zemlje Otvorenog Balkana da ima isti pristup trižištu rada u bilo kojoj od zemalja kao lokalni državljanin i pravo da se kreće, ostaje i radi slobodno na teritoriji strana potpisnica, tj. u okviru svih zemalja Otvorenog Balkana".
Za ove naše prostore, na kojima je prvo pravilo javnih uprava "TO NE MOŽE", 1. mart je revolucija (evolucija). Pre tačno tri godine i tri meseca lideri zemalja Otvorenog Balkana odlučili su i potpisali vizionarsku odluku o uspostavljanju slobodnog pristupa tršištu rada na Zapadnom Balkanu. Tri godine i tri meseca su lideri i nekolicina vrednih ljudi iz uprava logičnim argumentima ubeđivali svoje "TO NE MOŽE" kolege.
Zato ovde neću pisati kako su najveći rizik za sve OB ekonomije nedostatak odgovarajuće radne snage i demografski trendovi. Niti ću pisati da će mladi ljudi moći preko leta da zarade novac za studije radeći u nekoj od zemalja Otvorenog Balkana bez administrativnih prepreka. Ne želim po ko zna koji put da pišem koliko će ovaj korak pozitivno uticati na rast sektora građevine, turizma i ugostiteljstva, IT-a, elektro i mašinske industrije. Ili o činjenici koliko je ovo pozitivan signal stranim kompanijama koje nameravaju da ovde investiraju stvarajući nova radna mesta.
Sve pomenuto je manje važno od činjenice da nas do pre samo tri godine nije zanimalo ko to u Albaniji ili Severnoj Makedoniji radi isti posao kao i mi pokušavajući da učini život svojim građanima boljim i kvalitetnijim. Do pre samo tri godine verovali smo da, ako želimo da nama bude bolje - njima mora biti gore. Tri godine smo se upoznavali, shvatali da imamo iste probleme. Da su nam deca na isti način srećna ili tužna. Učili smo da je rešenje nekog problema udaljeno samo jednu Whatsapp/Viber poruku, jedno "kako si danas i šta ima novo kod tebe".
I eto, NAPOKON MOŽEMO - ME NE FUND MUNDET - KONEČNO MOŽEME.