Do danas smo uložili osam milijardi evra u projekte u Srbiji, rekao je Mateo Rivelini iz Evropske investicione banke i istakao da će uključivati privatni sektor u ekonomski razvoj zemlje. Svesni smo važnih obaveza s kojima će se Srbija suočiti, uključujući i Ekspo 2027. i zato analiziramo kako ćemo se uključiti u aktivnosti srpskih vlasti, napominje Rivelini. Kad je reč o energiji, možemo ponuditi paket zajmova, saveta i tehničke pomoći, dodaje Rivelini.
Evropska investiciona banka je tokom 2023. godine investirala 1,2 milijarde evra u ekonomije Zapadnog Balkana. To je 365 miliona evra više nego prethodne 2022. godine. Najveći deo novca namenjen je bezbednom saobraćaju, železničkim prugama u Srbiji.
Pošto je on šef sektora za Zapadni Balkan i Tursku Evropske investicione banke, naveo je gde se u poređenju s regionom nalazi Srbija.
- Kad je reč o srpskoj ekonomiji, Evropska investiciona banka vidi mnogo pozitivnih signala. Ekonomija jača, inflacija je obuzdana a nezaposlenost je svedena na devet procenata, što predstavlja najbolji rezultat u regionu. Uz pozitivne signale, vidimo i da je upravljanje javnim dugom veoma snažno, pa on na kraju 2023. godine iznosi 52,5 procenata i bliži se zacrtanom cilju od 50 procenata na kraju 2026. Imamo pozitivan stav o razvoju srpske ekonomije.
- Sledeći korak je još brže kretanje Srbije ka Evropskoj uniji. Mi verujemo u to, ali da bi to bilo moguće, očekujemo da se zemlja uskladi u najmanje dve oblasti kao najvažnijim ekonomskim kriterijumima za ulazak u Uniju. Prvo je obezbeđivanje dobrog funkcionisanja ekonomskog tržišta, a drugo je konkurentnost na evropskom tržištu - naveo je.
Aktivnosti Evropske investicione banke u Srbiji uglavnom su usmerene na infrastrukturu, to je dobro za rast Srbije, ali i za ovu evropsku finansijsku instituciju, ali takve investicije imaju svoje granice.
- Istina je da smo mnogo investirali u Srbiji. Daću vam brojeve: do danas smo uložili osam milijardi evra u projekte u vašoj zemlji. To znači da imamo investicije u iznosu od 16 milijardi evra jer možemo investirati do 50 procenata od cene projekta. Zaista jesmo mnogo uložili u infrastrukturu, i to prvenstveno u sektor transporta. Ali ne samo to. Finansirali smo kliničke centre u Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu, digitalizaciju, ali i mnoge druge projekte koji su ključni za dobro funkcionisanje i rast srpske ekonomije.
Nakon što su naše vlasti najavile plan Srbija 2027, on je otkrio da li će slediti taj plan i kako.
- Svesni smo važnih obaveza s kojima će se Srbija suočiti, uključujući i Ekspo 2027. Analiziramo kako ćemo se uključiti u aktivnosti srpskih vlasti i razmatramo kako ćemo investirati u infrastrukturu u toj oblasti. Želimo održive projekte, ne želimo da gradimo kule od peska. Ne želimo da projekti budu napušteni, već da dugo funkcionišu i posle izgradnje objekta koji je bio okidač za investiranje. Nije reč samo o finansiranju infrastrukture, već i privatnog sektora. Verujemo da smo mnogo investirali uz Fond za razvoj Republike Srbije, ali i uz određeni broj komercijalnih banaka u Srbiji, i tako ćemo nastaviti – uključivaćemo privatni sektor u ekonomski razvoj Srbije.
Naša vlada želi da investira više od 17 milijardi evra, te je Rivelini i govorio o tome da li Srbija može da upadne u dužničku zamku.
- Zabrinutost je opravdana. Svesni smo toga. Ali model koji koristi vaše Ministarstvo finansija zasad ukazuje na veoma obazrivu makroekonomsku i fiskalnu politiku. Iznos javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod drži se pod kontrolom i dug se smanjuje, a to investitore, poput Evropske investicione banke, uverava u sigurnost. Verujemo da će se tako nastaviti u bližoj budućnosti.
Potom je imao zanimljivo poređenje sa kineskim novcem i da li novac Evropske investicione banke ne smatra jeftinim, te da li Kineze u Srbiji smatra konkurencijom.
- Mi smo veoma transparentni. Kao što sam rekao, imamo dovoljno finansijskih sredstava da zadovoljimo potrebe Srbije koja napreduje. Na primer, energija. Mi smo klimatska banka Evropske unije i sledimo plan proširenja. Želimo da budemo banka proširenja EU i da obezbedimo onoliko finansijskih sredstava koliko je potrebno - rekao je i dodao:
- Kad je reč o energiji, možemo ponuditi paket zajmova, saveta i tehničke pomoći, što je veoma korisno. Samo u 2023. Evropska investiciona banka je obezbedila više od 21 milijarde evra u oblasti energije. Imamo veoma atraktivne finansijske uslove, gledamo na sektor energije kao klimatska banka Evropske unije i želimo da podržimo proširenje kao što smo pomogli Češkoj, Sloveniji i Poljskoj kad su se pre dvadeset godina pridruživale Uniji - naglašava Rivelini.
Na kraju se osvrnuo na energetski sektor, i da li ga vidi kao potencijalno novu oblast koja bi pomogla održivi rast srpske ekonomije.
- Uvereni smo da nije potrebno samo reagovati na energetsku krizu, već da je to prilika da se u ekonomiji inovira kroz nove tehnologije koje dolaze uz zelene investicije, posebno u oblasti energetike. Dosad smo investirali u proizvodnju energije a dalje ćemo ulagati u energiju iz obnovljivih izvora, energetsku efikasnost i distributivne mreže. Ali to je samo deo plana - rekao je Rivelini.
(Kurir.rs/RTS/R.V.)