Prema podacima Poreske fondacije, radnici sa jednom prosečnom platom u Evropi plaćali su oko jedne trećine svojih plata u vidu porezai ostalih državnih dažbina u 2022. godini. Nije iznenađujuće da se poreska opterećenja širom Evrope značajno razlikuju, a radnici u zapadnoevropskim i razvijenijim zemljama plaćaju znatno više.
Neke od zemalja sa najvišim stopama poreza na dohodak su Danska sa 55,9 odsto, Austrija 55 odsto, Portugal 53, Švedska 52,3 i Belgija 50 odsto.
S druge strane, tu su Rumunija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Severna Makedonija sa deset odsto i spadaju u evropske zemlje sa najnižim porezima.
Zašto Danci vole da plaćaju veće poreze?
Međutim, iznenađujuće, nisu svi građani nezadovoljni višim porezima, uključujući Dansku, gde porezi mogu doseći 55,9 odsto.
U ovom slučaju, mnogi građani uplatu smatraju ulaganjem u kolektivnu budućnost zemlje i društva, ili srodnim plaćanjima određenog kvaliteta života. Treba napomenuti da je Danska četvrtu godinu zaredom rangirana kao druga najsrećnija zemlja na svetu, prema Svetskom izveštaju o sreći za 2023. godinu.
To omogućava svim segmentima društva, bez obzira na pol, društveno-politički ili ekonomski položaj, da iskoriste iste mogućnosti, čime se značajno smanjuju ekonomska i socijalna opterećenja. Većina obrazovanja, posebno visokog, u Danskoj je besplatno, a studenti, takođe, primaju grant od danske vlade.
Ova podrška se nastavlja i na radnom mestu, pri čemu roditelji imaju pravo na 52 sedmice roditeljskog odsustva, od čega 32 sedmice plaća država. Danski model tržišta rada, nazvan model fleksigurnosti, takođe pruža fleksibilnost za poslodavce i sigurnost za radnike, istovremeno naglašavajući aktivno učešće u radu. To omogućava i radnicima i državi da obezbede sigurnosnu mrežu u slučaju nezaposlenosti.
Kao takvi, mnogi su prilično zadovoljni da plaćaju svoj deo poreza, posebno ako su javne usluge koje se stvarno primaju visokog kvaliteta.
Međutim, to dolazi sa svojim nedostacima, s tim da Danska mora ponuditi ove obrazovne stipendije studentima iz drugih zemalja Evropske unije, iako retko na kraju ostaju dugotrajno u zemlji.
Za Austriju, još jednu zemlju sa visokim porezima od 55 odsto, sistem socijalnog osiguranja, koji uključuje zakonski sistem zdravstvenog osiguranja, zakonski sistem penzionog osiguranja i zakonski sistem za nesreće na radu, je prilično cenjen. Osim ovih, fond pokriva i materinstvo i nezaposlenost.
Država zahteva da svi zaposleni budu osigurani, kao i ljudi koji primaju naknade za nezaposlene, penzije ili primaju bilo koju drugu vrstu finansiranja zasnovanog na socijalnim potrebama.
Belgijskim poreskim obveznicima se odbija skoro 65 odsto plata
U zemljama kao što je Belgija, najveći porezi snose samci bez dece, dok su bračni parovi s decom nešto pošteđeniji.
Mesečni doprinosi za socijalno osiguranje, takođe, moraju da se plaćaju. Dakle, neko ko živi u Belgiji sa platom od 45.000 evra, na primer, biće oporezovan sa 50 odsto, odnosno preko 42.370 evra će uplaćivati državi. Pored toga, zaposleni će morati da plaća 13,07 odsto doprinosa za socijalno osiguranje.
Postoji i poseban doprinos za socijalno osiguranje koji se kreće između 9,30 i 60,94 evra mesečno. Osoba sa ovom platom će kući nositi oko 1.369 evra mesečno, otprilike 36 odsto svoje plate.
Imajući na umu da je minimalna plata u Belgiji 1.994,18 evra mesečno, pre oporezivanja, mesečna plata od 45.000 evra bi ostavila rezidentu mnogo manje od minimalne plate.
To je dovelo do sve veće frustracije među Belgijancima poslednjih godina, koji smatraju da ne dobijaju baš ono što plaćaju u vidu poreza, u poređenju sa svojim skandinavskim kolegama.
Međutim, Belgija polako ulaže napore da smanji oporezivanje plata, prema OECD-u, pri čemu je za prosečnog samca “poreski klin” smanjen oko 2,7, odsto između 2009. i 2022. godine.
Švedska poreska agencija je jedna od najpouzdanijih u zemlji
Slično kao i u Danskoj, švedskim građanima, takođe, ne smeta što plaćaju veće poreze, u ovom slučaju oko 52,3 odsto, za dobro funkcioniranje društva i kvalitetne javne usluge.
To je zbog toga što je poreska agencija uključena u većinu aspekata života građana, kao što su rođenja, brakovi, selidba, imovine i smrt, između ostalog – i osigurava da se pruži visok kvalitet javne usluge. Takođe, vrlo je prilagođen kupcima i pristupačan, što ga čini institucijom sa još većim poverenjem.
Niži poreski podsticaji u zemljama istočne Evrope
Za zemlje istočne i jugoistočne Evrope, poput Rumunije, Bugarske i Bosne i Hercegovine, koje još razvijaju svoju infrastrukturu i ekonomije, niži porezi su način da privuku i zadrže strane investicije.
Ove zemlje često pružaju jeftiniju radnu snagu i troškove proizvodnje, poreske olakšice i obilje neiskorišćenih tržišta i mogućnosti. I ne samo to, one često mogu obezbediti i bolji životni standard, jer su troškovi života znatno niži od većine zapadnoevropskih zemalja.
Isto tako, južna i istočna Evropa imaju neke od najbrže rastućih ekonomija, a Bugarska, Severna Makedonija, Rumunija i Kipar se vide kao sledeća mesta rasta za kompanije i industrije.
Međutim, poslednjih meseci, zemlje poput Rumunije pokušavaju da povećaju poreze za zaposlene u softverskom sektoru. Vlada, takođe, pokušava da ukine oslobađanje od plaćanja zdravstvenog osiguranja za zaposlene u građevinskom, prehrambenom i poljoprivrednom sektoru, kako bi povećala prihod od poreza.
Da li veće plate nadoknađuju visoko poresko opterećenje?
U nekim slučajevima, prosečne plate u zemljama sa višim porezima, kao što su Danska i Austrija, takođe su veće, što uveliko umanjuje finansijski pritisak. Prema podacima Eurostata, prosečna plata u Danskoj 2022. godine iznosila je oko 62.972,33 evra, a u Austriji 68.690,65 evra.
Može li povećanje inflacije povećati porezna opterećenja?
Inflacija je, takođe, još jedan faktor zbog kojeg bi se poreska opterećenja potencijalno mogla osećati teškim. Ovo je posebno tačno nakon ruske invazije na Ukrajinu, kada su cene energije i hrane porasle. Drugi sukobi, kao što je rat između Izraela i Hamasa, doprineli su ovoj mešavini, a poremećaji na Crvenom moru dodatno su podstakli povećanje cena energije i drugih dobara.
Ako se ovaj trend nastavi, rast potrošačkih cena će dovesti do većeg pritiska na novčanike ljudi, što će otežati povećanje poreza.
Iako je inflacija u evrozoni u januaru pala na dvogodišnji najniži nivo od 2,8 odsto, Evropska centralna banka (ECB) i dalje zadržava oprezno optimističan pristup, pre nego što donese odluku o smanjenju kamatnih stopa.
kurir.rs/Investitor