Kako je situacija sa poslovima sve zategnutija, mnogi pronalaze razne načine da zarade i sebi omoguće dobar život i sigurnu budućnost. Kada je Nemačka u pitanju, najčešće odu preko agencije, rade par meseci i vrate se kući. Međutim, naš sagovornik ima nešto drugačiju priču.
Goran je vešt trgovac iz Srbije, čiji su prihodi na specifičan način povezani sa Nemačkom. U potrazi za poslovnim prilikama, otkrio je tržište polovne bele tehnike i nameštaja, koje se pruža u popularnom gradu Hanover.
- U Hanoveru postoje prodavnice polovne robe, kao što su bela tehnika i nameštaj. To je roba koju ljudi menjaju za novo, jer je dotrajala ili ima neki manji kvar - započinje Goran.
Takođe, postoje i situacije kada ljudi robu samo izbace pored kontejnera ili poklone onima koji žele da preuzmu.
- Ljudi su spremni i na ulici da ostave, samo da se reše nepotrebnih stvari, a uopšte nisu lošeg kvaliteta - priča on.
Nakon što pažljivo selektuje, odabranu robu odnosi u Srbiju i stvara šarenu kolekciju koja privlači pažnju mnogih domaćih kupaca.
Ako se pitate kako se takva roba prevozi preko granice, Goran ima odgovor i na to:
- Ukoliko ima manje proizvoda, neće ni naplatiti carinu, jer se to smatra polovnom robom koja je za ličnu upotrebu. Ali, desi se da imam mnogo više,a za svaki od njihuzmu 20 odsto od njegove cene. Recimo, ako nešto košta 100 evra, naplatiće mi 20 - objašnjava ovaj trgovac.
Pošto uspešno pređe granicu, robu odnosi kući, proverava njenu funkcionalnost, uradi eventualne popravke, a zatim ih javno ponudi preko interneta.
- Nemam svoju stranicu, niti firmu, robu prodajem najčešće na oglasima, jer tu najveći broj ljudi može da vidi. Ono što je važno, roba je ispravna, jer svaki proizvod prođe kroz kontrolu majstora, a mi je odvezemo na željenu adresu - priča Goran.
Kako navodi, roba se ne zadrži predugo kod njega i ubrzo mora da se vrati u Nemačku po dopunu.
- Moji kupci su iz cele Srbije. Roba ode munjevitom brzinom, jer je kod mene mnogo jeftinije, sve je upola cene, a dobiju skoro pa nov proizvod. Narod nema para, pa jedva čeka da donesemo polovnu robu, a ja mogu baš dobro da živim od toga - zaključuje Goran.