Kako je počela pandemija, došlo je do značajnog povećanja broja digitalnih nomada. Putuju po celom svetu, uživaju u mogućnosti rada s bilo kog mesta, za šta im je jedino potrebna dobra internetska veza. Jedan od njih je i Amerikanac Steve Tsentserensky, pisac, videoproducent i fotograf koji živi u Zagrebu.
- Svoj put kao digitalni nomad započeo sam 2019. Trenutno sam freelancer i videoproducent koji živi u Hrvatskoj, u Zagrebu. Budući da sam proteklih nekoliko godina putovao i radio u inostranstvu, naučio sam, posebno na svojim pogreškama, kako da taj proces bude bez stresa - započinje Steve.
Međutim, Steve ističe kako bi voleo da je neke stvari znao ranije, te je odlučio da udeli savete onima koji razmišljaju o životu i radu u inostranstvu, kao i na šta treba dobro da pripaze.
Ostvarite stalne prihode
- Ako vodite sopstvenu kompaniju ili ste freelancer poput mene, planiranje unapred i pouzdan tok prihoda od presudne su važnosti. Inače biste mogli stalno biti u stresu, jer vam ponestaje novca za osnovne troškove - kaže Steve.
Takođe, napominje da, kada bi mogao da se vrati u prošlost, usredsredio bi se na osiguravanje dugoročnih ugovora s klijentima koji bi ga angažovali za stalni rad, jer stalni prihodi stvaraju stabilnost i smanjuju finansijski stres.
Istražite troškove života i napravite proračun
- Kad sam tek započeo svoje putovanje kao digitalni nomad - pogrešio sam, jer nisam imao finansijski plan. Godinama sam radio na kruzerima, tako da su mi mnogi troškovi za osnovne potrebe, odnosno smeštaj i hranu već bili pokriveni - objašnjava Tsentserensky.
Naime, ideja o proračunu i praćenju potrošnje nikada mu nije pala na pamet. Iako je, kako navodi, imao dovoljno novca na svom štednom računu, bilo bi korisno da je unapred planirao proračun i istražio troškove života na različitim mestima.
- Na primer, trenutno zarađujem 4.500 dolara mesečno. Srećom, to je dovoljno za udoban život u Hrvatskoj, jer u proseku trošim 1.700 dolara mesečno. Ali, bio bi drugačiji slučaj da živim, npr. na Bermudima, gde su stvari puno skuplje - kaže on.
Preporučuje da odlučimo gde želimo da idemo i planiramo svoj proračun u skladu s troškovima života u toj zemlji. Takođe, treba uzeti u obzir i dugoročne ciljeve štednje - odlazak u penziju ili otplatu duga.
Stvorite rutinu
- Ako napuštate rodni grad na okeanu da biste bili digitalni nomad u velikom gradu, nećete moći nastaviti svoju jutarnju rutinu, recimo, jutarnje šetnje plažom - priča Steve.
Međutim, još uvek postoje elementi dnevne rutine koje možete uključiti, bez obzira na to gde se nalazili.
- Nisam razmišljao o tome kad sam prvi put stigao u Hrvatsku, tako da je bilo trenutaka u kojima su mi dani bili neorganizovani. Praktikovanje nekih od mojih uobičajenih jutarnjih rutina održalo bi me mentalno jačim.
Takođe, kada je reč o pronalaženju smeštaja, u Hrvatskoj digitalni nomadi mogu da koriste online stranice, kao što su DNAStay, Trawerk i GoingRemotely. Postoje i lokalne baze podataka koje imaju stotine oglasa, poput Njuškala, na kom je pronašao stan u Zagrebu u kom trenutno živi. Isto tako, postoje i grupe digitalnih nomada na Facebook-u. Neke su zajednice isključivo usmerene na pomoć ljudima u pronalasku smeštaja.
Izgradnja društvenog života ne mora biti teška
- Usamljenost je stvarna briga mnogih ljudi kada tek stignu na neko novo mesto. Ali, putovati sam ne mora uvek da znači i biti sam. Zapravo, jedna od stvari koje najviše volim kao digitalni nomad jeste da upoznajem različite ljude iz različitih delova sveta - poručuje Steve.
Najgori scenariji retko se dešavaju
- U ranoj fazi planiranja putovanja nepotrebno sam se izlagao stresu, fokusirajući se na sve najgore moguće scenarije. Brinuo sam se zbog toliko stvari: hoće li biti jezičkih barijera? Kako ću komunicirati s ljudima? Što ako mi bude teško sklapati prijateljstva? Što ako u tom području ima puno kriminala? Što ako moje stvari budu ukradene? - priča Steve.
Međutim, prema njegovim rečima, u celom ovom iskustvu koje je ispričao, koje ima kao digitalni nomad, nijedan od najgorih mogućih potencijalnih scenarija nije se dogodio. Jezičke barijere postale su prilika za učenje, a upoznavanje ljudi zabavan izazov.
kurir.rs/CNBC/TPortal