Direktne strane investicije do kraja novembra u Srbiji su iznosile 4,195 milijardi, što znači da će naša zemlja premašiti rekord od prošle godine kada su strane investicije iznosila 4,4 milijarde evra, izjavio je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Da su stranci spremni da u Srbiju ulože više od četiri milijarde evra, odnosno oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda BDP predvidela je i Narodne banke Srbije za 2023. godinu. Zvanična statistika pokazuje da je za devet meseci priliv stranih direktnih investicija (SDI) iznosio 3,228 milijardi evra, od toga 2,987 milijardi evra neto SDI, što je rast od 8,1 odsto međugodišnje. Preliminarni podaci za oktobar pokazuju da je taj priliv, posmatrano od početka godine, zaključno sa oktobrom premašio 3,7 milijardi evra.
- U periodu 2018–2022. učešće priliva stranih direktnih investicija u bruto domaćem proizvodu u proseku je bilo 7,5 odsto, dok je u 2022. iznosilo 7,3 procenta. Projekcija NBS učešća za ovu i narednu godinu kreće se između pet i šest odsto, ako se ima u vidu rast nominalnog bruto domaćeg proizvoda, pri čemu su te projekcije konzervativne, tako da je u prethodnim godinama realizovani neto priliv po pravilu bio viši od projektovanog. Pri tome, trebalo bi da i ovaj projektovani priliv SDI za 2023. i 2024. višestruko nadmaši projektovani deficit tekućeg računa, što doprinosi održivosti eksterne pozicije Srbije - navode u NBS.
Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Nikola Dragašević rekao je nedavno da su devizne rezerve Srbije na kraju oktobra iznosile rekordnih 24,4 milijardi evra i da Centralna banka ima i rekordne rezerve zlata od 39,5 tona koje vrede između 2,3 i 2,4 milijarde evra.
Posebno dinamičan rast tih zlatnih rezervi zabeležen je u prethodnih 11 godina i one su povećane 2,5 puta količinski, a gotovo četiri puta u vrednosti s obzirom da su 2012. one bile oko 0,6 milijardi, a sada - 2,4 milijarde evra.
Dragašević je naveo i podatak da Srbija sada ima više od 3.000 poluga zlata, dok je 2012. u trezorima NBS bilo svega nešto iznad 1.000 poluga. U prethodnih 11 godina povećane su zlatne rezerve na međunarodnom tržištu, ali i iz domaće proizvodnje.
Viceguverner je dodao i da potražnja za zlatom na globalnom nivou, poslednjih godina raste, jer je zlato dobar čuvar vrednosti i da u inflatornim periodima taj plemeniti metal dobija na značaju, odnosno na svojoj vrednosti.
- Dinarska štednja isplativija i u kratkom i u dugom roku u odnosu na štednju u devizama. Krize poverenja građana u banke više nema zato što je naš bankarski sistem izuzetno stabilan i visoko likvidan, a to znači da ima dovoljno sredstava da odmah odgovori na bilo koji zahtev za povlačenjem depozita. Imamo jednu stabilnost finansijskog sektora u prethodnoj deceniji i zato je sve veće poverenje i štediša za ulaganje u domaćim bankama.To potvrđuju i podaci o deviznoj, tako i o dinarskoj štednji. Dinarska štednja je prešla protivrednost od jedne milijarde evra, dok je devizna štednja na nivou od 14,2 milijarde evra - kazao je Dragašević.
kurir.rs
Bonus video: