Zemljištem se u trećem kvartalu najviše trgovalo u Vojvodini, a cena hektara se kretala od 1.250 evra u Banatu, do 27.800 koliko je iskeširano za hektar u Sremu, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.
Zabeležen je pad broja prodatih parcela ali rast cena, iako je nastavljena stabilizacija i smirivanje na tržištu nekretnina nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije korona virusa.
Tradicionalno najviše cene drže Sremski i Južnobački okrug, gde je prosečna vrednost hektara od 13.500 do 14.400 evra, a maksimalna cena je od 25.600 do 27.800. Minimalna cena u Sremskom krugu je 2.600, a u Južnobačkom 3.150 evra.
Maksimalna cena hektara u Zapadnobačkom okrugu je 24.300, a minimalna 1.950, dok je u Južnobanatskom najskuplji hektar prodat za 24.250 evra, a najjeftiniji za 1.300. U ostalim delovima Banata najskuplji hektar je koštao 19.450, a najjefitniji 1.250. U Severnobačkom okrugu maksimalna postignuta cena je 21.200, a minimalna 3.400 evra po hektaru.
U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde je zabeleženo više prodatih parcela u odnosu na isti period prošle godine, najskuplji hektar je našao novog kupca za 29.950, dok je minimalna cena bila 775 evra.
Najjeftinija je zemlja u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde je hektar prodat za svega 421, što je duplo više u odnosu na 2020. godinu, kada je cena hektara bila svega 200 evra.
U Кaću prodata parcela za 1,5 miliona evra
Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Кaću po ceni od 76 evra/m2 za parcelu površine 19.743 m2, a to je ujedno i najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji za koje je izdvojeno 1,5 miliona evra.
Beogradski region drži prvo šampionsko mesto po postignutim cenama pa je ovde hektar dostigao 36.850, što je manje u odnosu na prošlu godinu, kada je cena išla čak do 41.800 evra.
Posle stanova, u trećem kvartalu 2023. godine najviše je prometovano poljoprivredno zemljište i to 17 posto, zatim građevinsko zemljište 16 procenata i kuće 14. U trećem kvartalu 2023. za kuće je izdvojeno 131,2 miliona evra (9 odsto), za građevinsko zemljište 107 miliona evra (7 odsto), za poslovne prostore 73,3 miliona evra (5), a za poljoprivredno zemljište 52,6 miliona evra (4 odsto).
kurir.rs/Dnevnik