Stopa nezaposlenosti u Srbiji bi, prema najnovijoj prognozi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), mogla da na kraju ove godine bude 9,1 odsto, što bi značilo da će broj nezaposlenih i u narednih nešto više od mesec dana i dalje biti u padu. Prema poslednjim raspoloživim statističkim podacima, u našoj zemlji u drugom kvartalu ove godine ta stopa iznosila je 9,6 odsto, a broj nezaposlenih, smanjen je za 10.600 ljudi, u poređenju sa prvim kvartalom 2023.
Kada govorimo o stopi nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine ona je 2012. godine bila duplo veća nego 2021, odnosno tada je bila 53,2 odsto, da bi posle devet godina pala na 26,4 odsto! Poslednji podaci posle drugog kvartala pokazuju da je ova stopa dodatno pala i sada je na 24,7 odsto.
Što se tiče aktivne radne snage grafikon beleži velika pomeranja, pa je tako 2010. procenat stope nezaposlenosti bio 20,9 odsto da bi naredne dve godine skočio na čak 25,9. Posle toga kriva je u konstantantnom padu, da bi najniži postotak posle 10 leta zabeležen najpre 2020. godine kada je iznosila 9,7 odsto. Tokom pandemije skočila je ponovo, ali neznatno na 11 odsto, da bi u poslednjem obrađenom kvartalu zabeležen najniži procenat od 9,6 odsto.
Kada uporedimo statističke podatke o broju zaposlenih u poslednje dve decenije jasno je da je trenutno u Srbiji najviše onih koji imaju posao - 2.364.140. a samo pre 11 godina ova lista je brojala oko pola miliona ljudi manje, odnosno - 1.865.614, što je bio drastičan pad u odnosu na 2001. godinu, kada je crta na ovom spisku bila podvučena na 2.257.770.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u drugom kvartalu ove godine bilo zaposleno gotovo 60.000 ili 2,6 odsto više radnika nego u istom periodu prošle godine.
- Od ukupnog broja zaposlenih, njih 1,8 miliona ima posao kod pravnih lica, više od 400.000 su preduzetnici, radnici zaposleni kod njih i oni koji samostalno obavljaju delatnost, a oko 55.000 su registrovani individualni poljoprivrednici - kažu u RZS.
Od 6,64 miliona stanovnika, koliko ih u Srbiji ima prema poslednjem, prošlogodišnjem popisu, ekonomski aktivnih je, pokazuje statistika, 2,80 miliona dok je neaktivnih više - 3,82 miliona.
Najveći broj ekonomski aktivnih čine zaposleni, njih 2,40 miliona od čega su 1,28 miliona muškarci, a 1,14 miliona žene, dok je nezaposlenih 402.831, i to 220.451 muškarac i 182.380 žena. Kada je reč o ekonomski neaktivnim, žene čine većinu, budući da ih je među 3,84 miliona neaktivnih 2,11 miliona, a muškaraca 1,72 miliona.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, Zoran Martinović, objašnjava da je slika na tržištu rada u poslednjih 10 godina pretrpela neverovatne pozitivne promene u pogledu značajnog pada stope nezaposlenosti, povećanja stope zaposlenosti, a i poboljšanja ne samo kvantiteta već i rasta kvaliteta zapošljavanja.
- Razlozi za ovakvu promenu leže u poboljšanju ukupnog privrednog ambijenta, kroz privlačenje stranih investicija, ali i različitih olakšica i subvencija za sve poslodavce. Nacionalna služba za zapošljavanje je prateći ekonomsku politiku Vlade sa svoje strane dala takođe značajan doprinos smanjenju broja nezaposlenih i povećanom zapošljavanju, kroz mere aktivne politike zapošljavanja, pojačanu komunikaciju sa poslodavcima i drugim akterima na tržištu rada - kaže Martinović.
Ilustracije radi, navodi naš sagovornik, broj registrovanih nezaposlenih na kraju 2012. godine iznosio je 755.440 , a danas je taj broj gotovo prepolovljen na 388.000 nezaposlenih lica, na evidenciji NSZ.
- Poredeći sa podatkom da je 2012. godine ukupan broj zaposlenih bio nešto više od 1,8 miliona, a danas je više od 2,3 miliona radnika, jasno je da je smanjenje broja nezaposlenih u direktnoj korelaciji sa povećanjem broja zaposlenih. Svi indikatori koji beleže stanje na tržištu rada i dalje imaju pozitivan trend i verujemo da će se to nastaviti i u 2024. godini, bez obzira na sve globalne probleme koji ostavljaju negativne ekonomske posledice - ističe direktor NSZ.
Kada govorimo o visini zarada i zaposlenosti Beograd prednjači u odnosu na ostali deo Srbije. U prestonici su najveće zarade u Srbiji i prosečna iznosi 124 odsto republičkog proseka, a glavni grad ima i najveću stopu zaposlenost, za sedam odsto iznad proseka Srbije, ali ne prednjači u odnosu na ostale delove zemlje, kada je reč o izvozu.
Stopa nezaposlenosti u Beogradu u prvoj polovini ove godine, je bila najniža i iznosila je 6,6 odsto ili 22 odsto ispod republičkog proseka. Istovremeno u regionima Južne i Istočne Srbije, stopa nezaposlenosti je iznosila 11 odsto, za 29 procenata iznad proseka Srbije, koji je iznosio 8,5.
Prestonica prednjači i mereno stopom zaposlenosti, koja u glavnom gradu iznosi 51,7 odsto, što je za sedam procenata iznad proseka Srbije. U regionu Južne i Istočne Srbije zabeležena je najniža stopa - 45,2 odsto ili 6,9 odsto ispod republičkog proseka.
kurir.rs