Nakon odluke da ograniči kamatne stope građanima Srbije sa stambenim evro kreditima, NBS u oktobru nije podizala referentnu kamatnu stopu. Istu odluku doneli su i FED, ECB, Banka Engleske i mnoge druge centralne banke sveta, tj. "cena novca" u oktobru je ostala ista.
Rate za kredite u Srbiji su u međuvremenu pale i za po 60 evra, nakon što su za godinu i 3 meseca rasle i po 50 odsto, ali koliko će ovo dugo da traje?
Kako priča D.J. (40), njena kamata je od stupanja na snagu odluke NBS ispala niža nego što je rast kamata i počeo, a konkretnije: od početka oktobra je pala za oko 60 evra.
- Moja početna rata za kredit za stan bila je 249 evra, da bi se od jula 2022. godine popela na čak 348 evra. Tada sam uplatila potreban iznos za prevremenu otplatu kredita i rata mi je pala na 290 evra da bi nakon što je NBS ograničila kamate moja rata sada iznosila 234 evra, objašnjava sagovornica. Ali njeno nadanje da će kamate nastaviti silaznom putanjom opovrgavaju ekonomisti.
"I dalje smo daleko od kraja povećanja kamatnih stopa"
Kako objašnjavaju stručnjaci, ipak postoji asimetrija monetarnih politika u svetu i da postoje svi mogući indikatori da smo i dalje daleko od kraja ciklusa povećanja kamatnih stopa. Takođe, sama činjenica da niko još uvek od centralnih banaka nije snizio kamate je jedan od najboljih pokazatelja makroekonomskih uslova u svetu.
- Ne bih rekao da se mi približavamo opet nekoj zoni jeftinijeg novca, odnosno popuštanju. Ipak je to samo pauza, koja može da traje još neko vreme, kaže Zoran Grubišić profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
- Centralne banke ipak nisu spustile kamatne stope, što je vrlo bitno naglasiti. Tek kad krene spuštanje i preokret u trendu, kako mi kažemo, možemo da pričamo o nekom putu za reklaksiranje monetarne politike ili za nekim povoljnijim kreditima ili signalima što se tiče povoljnijih kamatnih stopea. Ovo sada može da bude samo pauza. To je sve trenutno što rade centralne banke, prateći inflaciona očekivanja koja uglavnom dolaze sa svetskog tržišta, prvenstveno energenata i uopšte, globalne rizike. Sve se to analizira od strane centralnih banka i prate se ta "prelazna vremena", objašnjava Grubišić.
On zaključuje da je jedna od mogućnosti ta da centralne banke mogu i povećati kamate u narednom perriodu.
- Neki put se odluke centralnih banaka razlikuju, ovo se sada slučajno poklopilo da su sve donele iste odluke. Do kraja godine neće biti spuštanja kamatnih stopa, a da li će ostati na ovom nivou koji je prilično visok, to ni oni ne znaju unapred jer sve zavisi kako će tržište odreagovati, zaključuje Grubišić.
Đukić: Asimetrija monetarne politike FED i ECB je već dugo prisutna
Da se ipak monetarna politika ECB i FED drastično razlikuju i da je poklapanje u njihovim odlukama slučajno, misli i profesor Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- Mora se posmatrati dinamika u različitim ravnima. Asimetrija monetarne politike FED-a i ECB-a je već dugo prisutna i evo dokaza za to. FED je doneo takvu odluku, to je tačno, ali je daleko od toga da je to kraj ciklusa povećanja kamatnih stopa američkog FED-a.
Profesor Đukić je naveo da postoje dva ključna argumenta za to.
-Prvo, vrlo dobri rezultati što se tiče rasta BDP-a. U trećem kvartalu američka privreda beleži rast od 3 procenta, uz procene da će tokom četvrtog kvartala 2023. taj rast biti 2 do 3 procenta. Prema tome, privreda SAD je daleko od toga da se približi recesiji. To je jedan od prvih indikatora koji ukazuje, kad se gleda na dugi rok, da je ovo samo kratka pauza koju FED čini, čekajući kakve će dalje implikacije imati vođena ekspanzivna fiskalna politika.
- Jako su bitni i dolazeći izbori, pri čemu FED pažljivo motri na inflatorna očekivanja. Kad god oseti da bi ta očekivanja mogla da se ponovo “povampire”, on stremi ka podizanju ključne kamatne stope da se taj fenomen leči koliko može. Ključni dokaz je izjava Pauel-a u delu svog izlaganja tokom nedavnog svedočenje u Kongresu, da “…smanjenja nisu u fokusu”, misleći na smanjenje kamatnih stopa.
Politika ECB je, kako kaže Đukić, potpuno nešto drugo:
- Proces normalizacije je krenuo kada je reč o dosadašnjim povećanjima kamatnih stopa. Međutim, privreda evrozone kuburi sa tim što je već utonula u recesiju. Poslednji podaci to govore, pre svega indeks menadžera nabavke pao je najniži nivo u poslednje tri godine, na 46, 6 odsto. Uprkos smanjenoj stopi inflacije koja donosi optimističku notu, rast cena je bio svega 2,9 odsto u oktobru, ostaje ozbiljni problem sa kojim se suočava privreda evrozone za razliku od američke, a to je da troškovni faktori guraju troškovnu inflaciju. Rekao bih da je ECB u totalnom procepu. Sva očekivanja tržišnih aktera idu u prilog tome da će ona zadržati postojeći nivo kamatne stope tokom 2024, ali ostaje otvoreno pitanje kako će ona tolerisati pritiske vezane za troškovnu inflaciju zbog rasta cena nafte, otežanog snabdevanja komponentama za finalne proizvode, itd. – objašnjava profesor.
Naglasio je pri tome da čelnici Bundesbanke, koji imaju najveću moć u Upravnom savetu ECB-a, i najveći stepen averzije prema inflaciji, nagoveštavaju da ipak ne bi bilo pametno da se dalje povećava ključna kamatna stopa od 4 odsto. Zato što bi to proizvelo još izraženije recesione tendencije.
- Sa jedne strane jeste pala stopa inflacije, međutim, ulazak privrede u zonu recesije koči da ECB ozbiljnije pribegne povećanju kamatne stope tokom 2024. godine. Zbog toga je stepen neizvesnosti u Evropi daleko veći nego u SAD, pri čemu se ipak mogu čuti glasovi onih obazrivih u ECB-u koji ne isključuju povećanje kamatne stope I tokom 2024.
U trećem kvartalu pad privredne aktivnosti od 0,1 odsto se može smatrati kao glavni argument za zadržavanje kamatne stope na postojećem nivou , navodi Đukić.
"U eri geopolitičkih poremećaja niko ne može da predvidi kretanje kamatnih stopa"
- U eri ovakvih geopolitičkih poremećaja, na primer napetosti na relacije SAD i Iran tokom napada Izraela na Gazu, kao nastavka sukoba Rusije i Ukrajine, niko ne može sa visokom sigurnošću da predvidi kretanje kamatnih stopa – odgovara profesor na pitanje , te koliko bi ovakvo stanje sa kamatama moglo da traje.
Objasnio je da su implikacije geopolitičkih rizika na nosioce monetarne politike krajne neizvesne. Onda ostaje težak zadatak za organe upravljanja u centralnim bankama koji apsolutno treba da vagaju to na dnevnoj osnovi, i to na bazi izuzetnog znanja i intuicije, kako bi mogli da preduprede nove negativne efekte, poput novog talasa bankrotstava preduzeća koja ne mogu da servisiraju dugove. Ovo tim pre ako se ima u vidu prezaduženost i industrijskih zemalja i rizik sloma tržišta državnih obveznica. Naglasio je da rešenje ovakve situacije zahteva još viši nivo kompetentnosti čelnih ljudi u centralnim bankama.
(Kurir.rs/Blic)