Otkad je auto-put kroz Beograd proglašen za gradsku saobraćajnicu, otvorila su se i pitanja koje će promene to da donese, kao i da li će uopšte biti semafora u ovoj najprometnijoj ulici naše prestonice.
U teoriji bi bilo moguće da se realizuju semafori, raskrsnice, pešački prelazi, ležeći policajci, biciklističke staze, kao i trotoari, ali će za sada to, ipak, morati da sačeka.
Za vozače na ovom delu puta ostaje sve nepromenjeno. Pravila vožnje i signalizacija ostaju isti i upitno je da li će deonica početi da se koristi kao gradska ulica. Takav status će imati do 1. novembra 2024. godine. Krajnji plan je da ova nova gradska saobraćajnica postane moto-put. To znači da će deo auto-puta, koji prolazi kroz Beograd, biti isključivo rezervisan za motorna vozila i, suštinski, neće mnogo toga da se promeni.
Nešto o čemu će tek da se odlučuje je da li će zaustavne trake, tamo gde već postoje, postati žute, koje bi bile namenjene samo autobusima, taksistima, kao i za kola hitne pomoći ili će moći da ih koriste i ostali vozači. Brzina kretanja ostaje ista, odnosno 80 km/h.
- Ovo je dobra ideja, s obzirom na to da smo izgradili obilaznicu, veliki deo tranzitnog saobraćaja, takoreći ceo tranzitni saobraćaj, prebačen je na obilaznicu. Ovo će biti put koji će biti dostupniji građanima Beograda, neće biti sporiji, neće biti teži uslovi, neće biti veće gužve - kaže Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.
Početak deonice je od petlje Beograd, preko Mostara, pa sve do Bubanj Potoka. Duga je oko 30 kilometara i ima tri imena u svoja tri dela, a to su Bulevar Arsenija Čarnojevića od Studentskog grada do Mostarske petlje, Bulevar Franša D'eperea od Mostarske petlje do Autokomande i Ulica Stefana Prvovenčanog, koja se prostire od Autokomande do Plavog mosta.
Kurir.rs/eKapija