Zadružno poslovanje, uprkos brojnim predrasudama koje se u društvu vezuju uz njega, može i te kako biti uspešno i pozitivno, a svojim primerom već sedam godina to potvrđuje i pivara Brlog iz Zadra.
Skup od 120 zaposlenih, odnosno investitora, koji zajedničkim snagama, svako po svojoj volji i mogućnostima, uspešno razvija posao izrade craft piva dokazuje da su poverenje i transparentnost stepenice koje svaki biznis mogu da vinu u nebo.
Zaposleni su sada pred novim projektima, a plan je da se proširi poslovanje. Proizvođači dobro poznate Plavuše, Neposlušne i Špurije, kao i malih serija piva, žele veći prostor i proizvodnju. Iza njih su već tri izgrađene fabrike craft piva, no novih ideja i ambicija ne nedostaje. Oni prodaju i druge domaće proizvode. To je vino Anine porodične vinarije, ceđeni sokovi Guuc s Neretve, craft pelinkovac Kusshh s Krka.
Prvo pivo proizvedeno je bilo u zadarskom inkubatoru, u prostoru od 50 metara kvadratnih. Danas u prostoru u centru Zadra godišnje proizvode 120 hiljada litara odličnog piva. U 2022. je prodaja rasla gotovo 50 odsto, a toliko će verovatno i ove. Ali, došlo je vreme za veću priču. Koncept, doduše, još nije u potpunosti razrađen, no Ana Teskera, upravnica pivare Brlog, koja je s Majom Šepetavec pokrenula ovu priču, otkriva da planiraju širenje, a s njim i nešto drugačiji koncept funkcionisanja.
- Spremni smo prihvatiti ideje ljudi koji bi se sa svojom delatnošću i sadržajem naslonili na našu, kaže Teskera. To znači da u svoje redove prihvataju sve kojima odgovara koncept društvenog i odgovornog poslovanja. To je zahtevan projekt koji treba dobro razraditi, a na čemu trenutno rade. Najavljuje i da bi već u prvom kvartalu 2024. trebalo da organizuju crowdfunding i crowdinvesting kampanju kojom bi trebalo da ga finansiraju, ali i šire zajednicu suvlasnika. U rezultate kampanje Teskera ne sumnja jer su svi dosadašnji takvi projekti bili uspešni, posebno onaj crowdinvestinga kada su za kupovinu opreme i preseljenje u Murvicu osigurali 130 hiljada evra. Ukupno je do danas Brlog uložio 300 hiljada evra te ima 10 zaposlenih.
Kao najveću prednost ovog poslovanja, uz brojne druge, Teskera ističe “otpornost na krize”.
“Na primer, na vrhuncu koronakrize 2020, kada je sve bilo zatvoreno, a prodaja piva stala, zadruga se, kao i dobar deo poslova u Hrvatskoj, našla u problemima. Našim sam suvlasnicima tada predložila nekoliko rešenja. Brzo smo se oko njih složili te su se apsolutno svi aktivirali. Zatvaranje je bilo u martu, a mi smo već u maju kuvali novo pivo jer smo uspeli da prodamo sve što smo imali na zalihama. Te iste godine, u avgustu, odlučili smo ponovo da preselimo proizvodnju i hitno nam je trebalo 50 hiljada evra. U petak sam suvlasnike obavestila o potrebi, a već u ponedeljak sam imala novac. U tom periodu u tako malo vremena ne bih stigla ni do banke”, navodi Teskera.
Složnost i brza reakcija mogući su, naime, jer baš svi koji su odlučili uložiti u suvlasništvo imaju isti motiv i cilj – uspešno poslovanje zadruge, odnosno pivare. Inače je u njihovu slučaju najmanji ulog 1.195 evra, a najviši 22 hiljade evra te svako, bez obzira na iznos uloga, ima jednako pravo glasa u Skupštini. A upravljanje tako velikog broja ljudi od kojih svako, od njih 120, ima pravo reći i zahtevati svoje, svakako je izazovno, priznaje upravnica Ana. Uspeh, dodaje, leži u transparentnosti i entuzijazmu.
Krenula bez kune u džepu
Na kraju, ona i Maja Šepetavec odlučile su se na zadružni, odnosno društveni poslovni model, zato što o biznisu nisu znale mnogo pa im je model koji okuplja više glava na jednom mestu bio najprikladniji. Između ostalog, pokazale su da je i bez početnog znanja i kapitala moguće biti preduzetnik i uspešno poslovati.
- Posebno nisam imala novca u džepu kad smo pokrenule Zadrugu, ali zajedno smo uspeli - kaže Ana.
Primer nje i Maje tako je danas pozitivan primer ne samo ženskog preduzetništva, već preduzetništva kojim baš svakom (barem onima s 1.195 evra) daje mogućnost stvaranja i upravljanja. Uostalom, deo pivare Brlog već neko vreme nije samo proizvodnja piva. Kroz njihovu fabriku prodaju se i drugi domaći proizvodi članova zadruge. To je vino Anine porodične vinarije, ceđeni sokovi Guuc s Neretve, craft pelinkovac Kusshh s Krka.
- Ideja je da naš bar bude craft, odnosno da proizvod bude od članova naše zadruge. A ako toga nemamo, kao što nemamo kafu, onda nastojimo da bude lokalno i vrhunskog kvaliteta, priča Teskera.
Ta priča, s planiranim bi širenjem, trebalo da ojača, a za ideje su i nove zadrugare, poručuje Teskera, dostupni stalno. Naravno, ljudi ulažu ne samo zato što veruju u dobre priče, već i zato što žele zaraditi. Zadrugari Brloga ipak dobit još ne ostvaruju jer sve što se zaradi, kaže Teskera, i dalje se isključivo reinvestira.
Ova je priča i nakon sedam godina, ljudima atraktivna. Samo ove godine, i to bez ikakve kampanje i oglašavanje, dobili su 15-ak novih zadrugara. A ova je godina, između ostalog, kaže upravnica, bila jedna od najtežih u poslovanju. Teža i od 2020. kada je zbog pandemije sve stalo i bilo zatvoreno.
Neprekidno ulaganje
Rast cena sirovina, naime, rastao je barem 30 odsto, određenih čak i 100 odsto. A oni su, kaže Teskera, cenu piva povećali tek 12 odsto u poslednje tri godine. Pritisak rasta cena kompenzovati su povećanjem efikasnosti proizvodnje i poslovanja.
I baš zbog takvih godina kao što je ova, jasno im je da ulagati treba neprekidno. Jedno takvo, koje će biti verovatno najveće u poslovanju najpoznatije i jedne od najuspešnijih zadruga u Hrvatskoj, upravo se priprema.
(Kurir.rs/Poslovni.hr)