Ekonomija evrozone će ove i sledeće godine rasti sporije nego što se ranije očekivalo, saopštila je Evropska komisija (EK), pošto potrošačka tražnja trpi zbog visoke inflacije, a najveća privreda, Nemačka, pada u recesiju.
U svojim privremenim prognozama za bruto domaći proizvod (BDP) i inflaciju za pet najvećih ekonomija evrozone, EK je navela da će BDP evrozone porasti za 0,8 odsto u 2023. i 1,3 odsto u 2024, u poređenju sa majskim prognozama od 1,1 i 1,6 odsto, redom.
Slabost domaće tražnje, a posebno potrošnje, pokazuje da visoke i još uvek povećane potrošačke cene većine roba i usluga uzimaju veći danak nego što se očekivalo u prolećnoj prognozi, saopštila je EK.
I to uprkos padu cena energenata i izuzetno snažnom tržištu rada koje beleži rekordno nisku stopu nezaposlenosti, kontinuiranom rastu zaposlenosti i rasta plata, navodi se u saopštenju.
EK je prognozirala inflaciju u evrozoni od 5,6 odsto u 2023. i 2,9 odsto u 2024. godini, što je znatno iznad cilja Evropske centralne banke od dva odsto. Inflacija bi ove godine trebalo da bude niža od majske prognoze od 5,8 odsto, ali viša u 2024. od ranije prognoziranih 2,8 odsto.
Najveća evropska privreda, Nemačka, ove godine će zabeležiti ekonomski pad od 0,4 odsto, predviđa EK, revidirajući naniže prognozu rasta iz maja od 0,2 odsto. Nemački rast za sledeću godinu revidiran je sa 1,4 na 1,1 odsto.
Italija i Holandija će takođe rasti sporije ove godine, objavila je EK, predviđajući rast BDP-a od 0,9 odsto, odnosno 0,5 odsto, što je pad u odnosu na ranije procene od 1,2 odsto, odnosno 1,8 odsto.
Međutim, Francuska i Španija će rasti brže nego što se ranije očekivalo 2023. godine, saopštila je EK, predviđajući rast od 1,0 odsto i 2,2 odsto umesto ranije očekivanih 0,7 odsto i 1,9 odsto.
(Kurir.rs/Blic)