Pre dve decenije, 2003. godine, kada je promenjen zakon, gotovo trećina ukupnog broja penzionera u Srbiji bila je penzionisana po osnovu invalidnosti. Danas ih je tek nešto iznad 14 odsto. To znači, da je Srbija tada imala oko 420.000 invalidskih penzionera, a danas gotovo upola manje – 240.000.
Svake godine podnese se oko 13.000 zahteva za ovu vrstu primanja, a tek polovina se odobri. Prosečan mesečni ček onih koji du po ovom osnovu otišli u penziju jedva da prelazi 35.000 dinara.
Aleksandar Milošević, zamenik direktora PIO fonda navodi da Republički fond za penzijsko-invalidsko osiguranje nema podatke o zdravlju stanovništva, ali ima o osiguranicima koji su podneli zahteve za penziju.
- Oko 13.000 zahteva za invalidsku penziju stiže godišnje u fond PIO na teritoriji cele Srbije. To je samo 20 odsto onih koji stižu za veštačenje našim lekarima koji, osim invalidske, veštače i druge stvari i telesna oštećenja, tuđu negu i pomoć centara za socijalni rad - kaže on.
Prohodnost za invalidsku penziju je danas tek negde oko 50 procenata, ali to, kako kaže, ništa ne govori.
- Revizijom jeste ukinuto par stotina penzija, ali sada svaki nalaz koji se radi u PIO Fondu, odnosno koji veštaci rade, ide na obaveznu reviziju i kontrolu. To je procedura koja je standardna i koja mora da se poštuje - precizirao je zamenik direktora PIO Fonda.
Pre toga moraju da se ispune i određeni uslovi, a to znači da mora da se ima pet godina radnog staža, međutim ima i onih koji ranije dođu u situaciju da ne mogu više da rade.
- Da biste otišli u invalidsku penziju morate da imate 30 godina i minimum pet godina staža. Ukoliko nemate, naši lekari neće vam dati pravo na invalidsku penziju, napisaće da lečenje nije završeno. Posavetovaće vas da na neki način, da li kroz bolovanje, da li kroz još malo nekog rada, ostvarite to pravo - objašnjava Milošević.
To znači da će podnosilac zahteva u međuvremenu steći tih neophodnih pet godina.
kurir.rs/RTS