Kako bi kupila automobil, jedna Beograđanka uplatila je prodavcu kaparu od 120.000 dinara i pokrenula proceduru za auto-kredit. Kako joj se uslovi koje joj je banka ponudila nisu svideli, odustala je od kupovine i samim tim ostala i bez kapare.
Ona tvrdi da je obmanuta i da nije znala da neće dobiti kaparu nazad, dok joj iz salona za prodaju automobila objašnjavaju da u ugovoru lepo stoje navedeni svi uslovi koji ne zavise isključivo od njihove poslovne prakse, već se i te kako oslanjaju na zakon.
Ovo nije prvi put da dođe do zbrke oko povraćaja kapare, iako su njena uloga i značaj strogo određeni Zakonom o obligacionim odnosima.
Osnovno obeležje kapare jeste da se predaje u trenutku zaključenja ugovora. Kada je za zaključenje ugovora predviđeno davanje kapare, ugovor se smatra zaključenim tek kada kapara bude predata.
Sama kapara se daje na osnovu ugovora o kapari i neophodno je da strane izričito ugovore da će predati određeni iznos. Dakle, kapara se ne pretpostavlja već upravo suprotno, ukoliko nije izričito ugovorena, ono što je jedna strana dala drugoj pre zaključenja ugovora ima se smatrati avansnim davanjem.
- U slučaju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili uračunati u ispunjenje obaveze - stoji u Zakonu.
Dalje se objašnjava šta se dešava u slučaju neispunjenja ugovora.
- Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana može po svom izboru tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće ili tražiti naknadu štete, a kaparu uračunati u naknadu, ili se zadovoljiti primljenom kaparom - stoji u Zakonu.
Sa druge strane, ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, odnosno prodavac, druga strana može, po svom izboru, tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće. Ako to više nije moguće, oštećeni kupac može tražiti naknadu štete i vraćanje kapare, ili tražiti vraćanje duplirane kapare.
Takođe, sud može na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kaparu.
kurir.rs/Telegrafbiznis