Više od 160.000 dužnika koji su uzeli stambeni kredit dobiće ovih dana obaveštenje od banke da im se povećava mesečna obaveza. Svi oni su uzeli stambeni zajam indeksiran u evropskoj valuti, sa promenljivom kamatom koja se menja zavisno od prilika u ekonomiji.
Mahmud Bušatlija, savetnik za investicije i razvoj gostovao je u jutarnjem programu Kurir televizije, u razgovoru o pitanju:
Da li rate na kredite rastu momentalno po donošenju odluke Evrospke centralne banke ili svaka komercijalna banka svojim klijentima usklađuje dosadašnje rate sa novim?
On pretpostavlja da su se građani privikli da se diže euribor, zahvaljujući činjenici da Eurobanka podiže svoju kamatu.
- Ne znam da li ste objašnjavali ljudima, euribor se formira na taj način što 30 banaka sa teritorije evra, trguju međusobno evrom. Euribor je srednja vrednost te trgovine. Sad se, čak, i ne oslanja toliko na šestomesečni jer je tržište finansijsko drugačije i burno pa se radi na dnevnom nivou, ali za praćenje Komercijalne banke, upotrebljavaju šestomesečni, ili tromesečni... - rekao je Bušatlija, pa pojasnio razliku.
- Euribor je indicija koliko će dati nekoj drugoj banci, da otkupe evre, ali kada ih daju u kredit, bude opterećeno nekim zaštitama od rizika, koje ulaze u kamatu i marginu banke. Sada se prilagođava čitavo tržište, a građani se privikavaju postepeno, pa se to ne oseti toliko na svakodnevnim stvarima, kao što je hrana, ali kada se prisetite kako je bilo pre godinu dana onda je razlika drastična... - kazao je Bušatlija.
Na voditeljkino pitanje da li je uopšte pametno razmišljati o kreditu Bušatlija je pojasnio:
Sve zavisi od toga zašto kupujete stan, a ako je to za svoje potrebe Bušatlija savetuje da može i da se da više novca, jer time rešavamo neki važan životni problem, međutim ako se uzima investicija, to je drugačije.
- Za stan možete dati više novca, jer rašavate životni problem, ali ako kupite stan da ga izdajete onda imate mesečni prihod gotovo stalno. Taj prihod ne može da vrati za 20 godina pare koje ste uložili u taj stan, a ljudi koji rešavaju svoje probleme moraju u jednom delu ipak da se oslone na kredite, što je sada nezgodno. Kamate su visoke. Situacija je u EU problematična, a mi smo najviše oslonjeni na nju. Ima dosta stvari koje ne mogu odmah da se shvate. Jedan od alata za suzbijanje inflacije, jeste podizanje kamata. Ipak to nije sasvim dovoljno, mora se voditi računa o strukturi ekonomije. One zemlje koje pretežno izvoze, nemaju direktan uticaj od inflacije. Mi smo nažalost u suprotnom pravcu, kod nas se forsira uvoz i ako običan čovek ode na pijacu, videće da pola te hrane i više od toga, je uvezeno! I to sve ono što bismo mi mogli da pravimo za sebe, i to ne samo da pravimo nego i da izvozimo - rekao je Bušatlija.
"Sve je proizvod nedostatka ekonomske politike".
- Planiranje zemlje u razvoju bi moralo da nametne tržištu u razvoju da dinar klizi polako i da uzima teret inflacija, i na taj način bi se stimulisao izvoz, a ne uvoz. Kod nas se izvoz ne stimuliše i onaj koji izvozi ne dobija ništa! Teško je reći koliko će taj disbalans trajati. Ono što bismo mi mogli da iskoristimo je da s eprebacimo sa EU tržišta na tržište trećeg sveta - prelaže Bušatlija.
Kurir.rs