Svakom radniku u Srbiji koji ima više od 45 godina radnog staža ne može biti vraćen novac za višak dana provedenih na poslu nego što to zakon propisuje. Ipak, uplaćeni doprinosi za sve godine staža uzeće se u obzir prilikom obračuna visine penzije i uticaće na visinu čeka.
Ako se neko zaposlio sticanjem punoletstva sa 18 godina, a takvih je sedamdesetih i osamdesetih godina u našoj zemlji bilo mnogo, do 65. u krštenici, ukoliko neprekidno radi, ubeležiće 47 godina staža. To znači da će praktično dve godine rada baciti u vodu. Penzija za taj period može samo minimalno da mu bude veća, a i ne mora, pošto se ukupni prihodi tokom radnog veka dele sa godinama staža.
U takvoj situaciji se našao Zoran iz Beograda, koji se začudio kada je saznao da mu se poslednje tri godine ne računaju u penziju, bez obzira što je njegov poslodavac sve vreme plaćao doprinose, jer je imao potrebu za ovom vrstom majstora. U radnoj knjižici ima 12 godina benificiranog i 36 godina ostalog staža.
- Ispada da su pare za 36 meseci rada propale. Da sam se sa navršenih 45 godina radnog staža penzionisao, pa ponovo zaposlio zbog potrebe poslodavca sve bi bilo u redu. Jer bi me on ponovo prijavio i uplaćivao doprinose, a ja bih dobijao i platu i penziju - priča naš sagovornik.
Posle toga kada bi napustio radno mesto mogao je ponovo da podnese PIO fondu zahtev za novi obračun penzije, što bi mu možda povećalo prvobitni iznos na čeku.
- Ovako sam na gubitku, a da nisam ni znao - kaže Zoran.
S druge strane, ako zaposleni želi da napusti radno mesto pre 65. godina (žene 63 godine i šest meseci) opet će biti kažnjen, jer će plaćati penale za svaki nedostajući mesec u radnoj knjižici do propisanih godina života za punu starosnu penziju. U skladu sa odredbama Zakona o radu osiguranik može u penziju sa 65 leta i najmanje 15 godina radnog staža, ako se sa poslodavcem drugačije ne dogovori.
kurir.rs/ J. Ž. S.