Prva klasa višnje ovog leta otkupljivaće se za 60 dinara, dok je druga 40 i to su iznosi otpirlike isti kao i prošlogodišnji. Voćari nisu zadovoljni i mnogi od njih su već odustali od berbe, a neki su svoje proizvode ponudili da ljudi besplatno uberu koliko im treba, samo da ne propadne.
- Naš trud rad i ulaganje propada i za to nikoga nije briga. Otkupa nema i tamo gde ima daju po 30 do 50 gajbi dnevno što je oko 500 kilograma. Da bi pobrali višnjar treba nam 10 dana, a rok za berbu već prolazi jer višnje počinju da se kvare. Cena je sa 40, smanjena na 35 dinara - kaže poljoprivrednik iz okoline Prokuplja za "Južne vesti".
Voćari se žale da kupci višanja kalkulišu, prvo su čekali sa otkupom da bi višnja sazrela, a onda su zbog navodnog zastoja u hladnjačama posle nekoliko dana obustavili otkup. I pored otkupne cene koja je iz dana u dan sve niža, berači drže svoju cenu koja se kreće oko 20, a tamo gde je višnja slabije rodila beru i za 25 dinara.
- Problem kvaliteta višnje u Merošini nemamo, već je naš problem što se prilikom otkupa roba ne klasira kako treba. Poljoprivrednicima se za kvalitet prve plaća u otkupu cena druge klase. I to je prvi najveći problem ovog kraja - rekla je Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede posle sastanka sa poljoprivrednicima ovog kraja.
Ona je ponudila rešenje koje su poljoprivrednici podržali – da na otkupnim mestima bude prisutna poljoprivredna inspekcija koja će kontrolisati kvalitet višnje, odnosno procenu kvaliteta.
Drugi značajan problem za poljoprivredu ovog kraja je da u Merošini nema lokalne hladnjače.
- Nemaju lokalnu hladnjaču u kojoj bi se kvalitet njihove višnje održao pre transporta. Proizvođači kažu da će kvalitet i ove godine biti najbolji, a prinos nešto manji. Razgovaraću i sa vlasnikom hladnjače, koja je kupljena pre nekoliko godina, ali nije počela da radi. Nastojaću da pomognemo kako bi hladnjača počela da radi do kraja juna, prve nedelje jula, a kada je pik sezone za otkup višnje – poručila je Tanasković.
Prema njenim rečima poljoprivrednici ovog kraja ne koriste dovoljno ni subvencije države, ne informišu se dovoljno šta sve država finansira i gde sve mogu da konkurišu.
- Oni neka rade ono što najbolje znaju, a ministarstvo će da razgovara o dolasku novog investitora ili da proradi postojeći – poručila je ministarka.
kurir.rs