Posle smrti supružnika penzionera njegov partner trebalo bi da nastavi da prima svoju penziju, ali da njegov penzioni ček bude uvećan za dodatak koji bi bio u iznosu trećine primanja preminulog bračnog druga, smatraju u Udruženju penzionera "Nezavisnost". Oni su nedavno pokrenuli incijativu za izmenu postojećeg Zakona o PIO, a sve po ugledu na hrvatski propis iz iste oblasti.
Od ove godine udovice i udovci u Hrvatskoj primaju svoju i još najviše 20,8 odsto penzionog čeka preminulog supružnika, a porodična penzija od 1. januara 2023. podignuta je za 10 odsto. Ovo su najvažnije izmene hrvatskog Zakona o mirovinskom osiguranju, koje su podstakle udruženja penzionera u Srbiji da od naše Vlade zatraže slične.
Novi model porodične penzije u susednoj nam državi u prvoj godini obuhvatiće oko 155.200 korisnika. U 93 odsto slučajeva reč je o udovicama koje prema sadašnjim zakonskim propisima nisu mogle da zadrže svoju i uzmu deo čeka od preminulog supruga, već su mogle jedino da se odreknu svoje i dobiju 70 procenata penzije preminulog.
Odredbe našeg zakona propisuju da posle smrti bračnog partnera može da se nasledi penzija, ali najviše 70 odsto od one koju je primao preminuli. Prema rečima Miloša Grabundžija iz Udruženja penzionera "Nezavisnost", postoji mnogo razloga zbog koji bi ove zakonske odredbe trebalo promeniti.
- Kada supružnik premine, troškovi ostaju isti, a umesto dve penzije, ostane samo jedna. Bez obzira da li je sopstvena ili porodična ona često nije dovoljna da se preživi, naročito u velikim gradovima gde su režije ogromne - kaže naš sagovornik. - Pokrenuli smo incijativu da se po ugledu na zemlje Evropske unijei susednu nam Hrvatsku, sa kojom se često poredimo, izmenimo postojeći penzijski zakon.
Naš predlog je, objašnjava Grabundžija, svojevremeno dok je bila na čelu Ministarstva za rad podržala Darija Kisić, međutim, sadašnji ministar se još nije izjasnio po tom pitanju.
Katarina Stanić iz Centra za socijalnu politiku objašnjava da u Hrvatskoj možda i postoji računica za ovakav potez Vlade, s obzirom da postoje penzioneri sa ekstremno malim čekovima, ali kod nas je situacija malo drugačija.
- Hrvati su uveli i drugi stub penzijskog osiguranja (kombinacija obaveznog privatnog i državnog fonda), pa su penzije iz prvog (državni fond) sada prilično niske. Pretpostavljam da je to bio razlog za izmene zakona u ovom smeru. Slažem se da su naše porodične penzije na granici siromaštva, ali mislim da bi taj problem trebalo rešavati na drugačiji način - kaže naša sagovornica. - Ovaj predlog je praktično dodatak na činjenicu da je neko samac i mislim da bi to dovelo do narušavanja penzijskog sistema u Srbiji.
Stanić navodi da bi možda bilo bolje povećati minimalne iznose porodičnih penzija:
- Veći problem su penzioneri koji nemaju svoja primanja, kao i oni koji su oduvek bili samci. Oni su u težoj situaciji i trebalo bi pre njima uvesti dodatak na penziju.
kurir.rs/ J. Ž. Skenderija