BEOGRAD - Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas, povodom Svetskog dana štednje, 31. oktobra, da je analizi koju je uradila, pokazala kako je isplativije štedeti u dinarima nego u evrima, kako u kratkom, tako i u dugom roku.
Kako je precizirano, analiza isplativosti štednje od septembra 2012. do septembra ove godine, pokazala je da je štednja u dinarima oročena na godinu dana (bez zanavljanja) u proteklih deset godina bila isplativija u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda.
Navedeno je i da bi onaj ko je od septembra 2021. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara dobio u septembru ove godine oko 1.500 dinara (13 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.
Dinarska štednja oročena na tri meseca bila je isplativija od štednje u evrima u 89 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, naveli su iz NBS.
Relativno više kamatne stope na štednju u domaćoj valuti u poređenju sa deviznom štednjom, neoporezivanje kamate na dinarsku štednju, a prvenstveno, postignuta i očuvana makroekonomska stabilnost već deceniju, rezultirali su većom isplativošću dinarske štednje, objavila je NBS.
Ukupna, dinarska i devizna štednja u bankama koje posluju u Srbiji, dostigla je krajem septembra iznos od 14,3 milijardi evra.
U poslednjih deset godina dinarska štednja je povećana gotovo pet puta i krajem septembra ove godine dostigla je 88,2 milijarde dinara, što je rast od 70 milijardi dinara.
Pritom, došlo je do pozitivnih promena u ročnoj strukturi koje se ogledaju u rastu dugoročnih depozita.
U istom desetogodišnjem periodu, devizna štednja je rasla umerenijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju - povećana je za oko 70 odsto, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012. godine) na 13,5 milijardi evra (septembar 2022. godine).
Iz NBS su naveli i da je zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa, bazna inflacija (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) znatno niža od ukupne inflacije i zemalja u okruženju.
; Od maja, sa ponovnim delovanjem faktora ka jačanju dinara kupovinom deviza NBS dodatno povećava devizne rezerve.
; One su krajem septembra premašile nivo s početka godine i iznosile su 16,5 milijardi evra, što je značajno više od nivoa propisanog brojnim kriterijumima kojima se meri njihova adekvatnost.
Stimulisanje procesa dinarizacije u narednom periodu ostaje jedan od primarnih zadataka NBS, a u skladu s tim i podsticanje štednje u domaćoj valuti, kao i isticanje njene veće isplativosti u poređenju s deviznom štednjom.
Kurir.rs/Beta