BEOGRAD - U januaru 2022. u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje evidentirano je oko 480.000 ljudi koji nemaju posao.
Iako se privreda u 2021. oporavila u odnosu na 2020. i poslodavci raspisuju sve više oglasa za posao, na koje sve češće nema ko da se javi. Desilo se ono što je pre nekoliko godina bilo nezamislimo - da Srbija nema dovoljno radnika.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje za Euronews Srbija kažu da su lane zabeležili porast prijavljenih potreba za zapošljavanjem od strane poslodavca za oko 30 odsto u odnosu na 2020. godinu. NSZ nije u potpunosti mogla da odgovori na potrebe za zapošljavanjem osoba na pomoćnim poslovima iz pojednih delatnosti, tako da nisu mogli da im ponude dovoljno kandidata za pozicije medicinske sestre, čistača prostorija, prodavce, šivače i armirače.
Bojani Miladinović uopšte nije bilo lako da pronađe adekvatne kandidate za posao prodavaca sladoleda. Jedna, ali vredna radnica zaposlila se po preporuci, a ne preko oglasa.
"Jednostavno ljudi se nisu javljali, to mi je bilo neverovatno. Plata je dobra, proizvod je lep, ne nudite nešto bezveze već stvarno nešto što je prirodno, kvalitetno i dobro. Radi se normalno sedam ili osam sati. Generalno mislim da je problem u nedostatku radne snage u Beogradu i Srbiji", kaže vlasnica prodavnice sladoleda.
Ugostitelji već godinama ne mogu da pronađu ni kuvare ni konobare, jer je isti posao u inostranstvu bolje plaćen. Srbija ima manjak građevinskih radnika, automehaničara, frizera, stolara, vozača, a osim zanatlija nedostaju i visokokvalifikovani radnici.
"Najtraženiji poslovi za kojima su poslodavci iskazali najveći broj prijavljenih potreba za zapošljavanje prošle godine bili su i manipulant u proizvodnji kablova i provodnika, komunalni higijeničar, paker, šivač teksila, magacioner, tesar, zidar i vozač.
Bili su traženi i kuvari, administrativni tehničari, ekonomski tehničari, elektrozavarivači, livci čeličnog liva, inženjeri tehnologije za proizvodnju odeće, mašinski inženjeri, ekonomisti, strukovni vaspitači, diplomirani inženjeri građevinarstva, diplomirani ekonomisti, diplomirani pravnici i inženjeri mašinstva", navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Oni napominju da je u odnosu na januar 2021 .godine broj nezaposlenih na evidenciji smanjen za 30.109 osoba odnosno za 5,9 odsto.
"Mi imamo jako puno menadžera koje naša privreda nema kapaciteta da uposli, administrativnih radnika takođe, a sa druge strane nedostaju nam mašinski inženjeri, građevinske struke, vrlo visoko kvalifikovani kadar privredi u ovom trenutku nedostaje, a ne samo zanatlije", kaže Ljiljana Pavlović, iz Unije poslodavaca Srbije.
Sa druge strane, sve je više oglasa za poslove. Na kraju 2021. najpoznatiji sajt za zapošljavanje u Srbiji nudio je više od 67.000 radnih mesta. Kada je izbor poslova veći, ljudi više i biraju, a trenutno najbolje prolaze oni koji imaju zanat u rukama.
"Posla ima i posla ima sve više, ali sve je manje radnika koji mogu da popune sve te pozicije. Imali smo situaciju prošle godine i to je bio jedan aktuelan oglas koji se provlačio kroz medije. U pitanju je oglas za vodoinstalatera gde je poslodavac nudio zaradu od čak 2.000 evra ili 240.000 dinara i mogućnost stanovanja ukoliko niste iz Beograda. Desilo se da posolodavac nije popunio poziciju. Kad pitate vodoinstalatere, oni kažu da tu cifru zarade za kraći period. Tako da im je lakše da rade za sebe, nego za nekog drugog", navodi Miloš Turinski, iz "Infostuda".
Plata nije uvek presudna, a poslodavci osim novca radnicima moraju da ponude mnogo više. U Uniji poslodavaca smatraju da disbalans između ponude i potražnje treba sistemski rešiti.
"U tom smislu mi idemo sa nekim inicijativama ka ministarstvu prosvete, a koje se odnose na reformu obrazovanja koja nam je ključna u ovim okolnostima. Mislimo da je jako važno pratiti potrebe privrede i uskladiti obrazovni sistem sa potrebama privrede", ukazuje Pavlovićeva.
Kako trenutno stvari stoje na tržištu, dobro plaćen posao danas, najlakše će naći IT stručnjaci. Isto će biti i u budućnosti, s tim što će u ovoj oblasti postojati zanimanja koja danas ne možemo ni da zamislimo.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić nedavno je kao jedan od osnovnih problema srpske privrede apostrofirala nedostatak radne snage. Ekonomista Aleksandar Stevanović napominje da je za ovakvu situaciju, koja je bila nezamisliva do pre nekoliko godina, uticao odlazak ljudi u inostranstvo, neusklađenost školovanja kadrova sa onim što je potrebno privredi, kao i izuzetno brz rast privrede, zbog čega su se otvorila nova radna mesta.
"Nije to više vezano samo za pojedine grane, što bi moglo da se nadoknadi promenama u školstvu. Mi ulazimo u periode koji će dugo potrajati i u kojima ćemo imati opšti manjak radne snage, ako se nastavi rast društvenog proizvoda, koji sada postoji, a nema razloga da se to ne desi", smatra Stevanović.
S druge strane, na tržištu rada i dalje postoje ljudi koji su bez posla, a poslodavci traže kadar određene struke, tako da je glavno pitanje kako prevazići taj jaz. Stevanović ističe da u ponudi ima i radnih mesta na kojima bukvalno svako može da radi, ali dodaje da u svakom društvu postoji određeni broj ljudi koji bira poslove ili se dobrovoljno odlučuje da ne radi ili odluči da se formalno vodi na birou, a da radi na crno, što je, ako ističe, kod nas i dalje moguće.
"Nevoljne nezaposlenosti u Srbiji gotovo da više i nema. Načini kako da se problemi reše postoje, postoje radna mesta koja se mogu uz kurs ili trening savladati. Moramo razmatrati kako da uvozimo radnu snagu i odakle. Nekima plate u Srbiji deluju bolje nego u njihovim zemljama. Ljudi iz Turske su se pokazali kao vrlo etični i ne preterano skupi. To nam može kratkoročno rešiti problem", navodi Stevanović
On kaže da Srbija mora razmišljati kako da vrati svoje ljude iz inostranstva, kao i da bi trebalo profilisati "kakve ljude želimo koji će doći da žive ovde i kako ih integrisati kada nam budu potrebni i kada dođu". Stevanović ističe da je to jedan od glavnih zadataka za naredni period, jer u mnogim zemljama integracija tih ljudi nije dobro prošla.
Ekonomista smatra da ništa ne može da privuče ljude da se vrate ili da dođu u Srbiju, kao što to može visina zarade.
"Najbolje rešenje je da nastavimo sa brzim stopama rasta, da nastavimo da olakšavamo poslovanje i kada plata pređe 1.000 evra, što bi trebalo da se dogodi 2026. ili 2027. godine, imaćete dobre argumente da kažete ljudima da se vrate u Srbiju. To možda i dalje neće biti plata kao u Nemačkoj ili nekim drugim zemljama, ali ćemo imati i neke pogodnosti. Naši ljudi mogu samo da sanjaju da imaju nekretninu u Nemačkoj, a većina ih ima u Srbiji. Prednost je i život u svojoj kulturi, ali i još mnogo toga", napominje Stevanović.
Kurir.rs/Euronews Srbija
Bonus video: