Prava je navala na kupovinu nekretnina u Turskoj. Prodaja je u novembru skočila za čak 50 odsto, i prema podacima Turskog instituta za statistiku prodato je 178.814 stambenih objekata.
Glavni razlog nesvakidašnjem rastu provenstveno je pad vrednosti lire, koji su iz ugla nekretnina u Turskoj počeli da koriste i naši građani, piše Blic.
Ljudi jednostavno žele da spasu svoj novac od rastuće inflacije koja se u Turskoj nedavno popela na čak 21 odsto. A, pored domaćeg stanovništva, ka nekretninama u Turskoj sve više hrle i strani državljani i investitori, kojima pad vrednosti tamošnje nacionalne valute ide pod ruku, tj. čija kupovna moć sa svakim proklizavanjem vrednosti lire proporcionalno uvećava.
Primeri govore da stan u centru Beograda, prema podacima sajta nekretnine.rs , od 40 kvadrata košta 117.000 evra, tj. 2.925 evra po kvadratu.
U Turskoj, trenutno, za manje novca (108.000 evra tj. 900 evra po kvadratu), možete ugrabiti luksuzni trosoban, potpuno opremljen, stan u novogradnji u evropskom delu Istanbula, površine 120 kvadrata. Za 115.000 evra, tj. 1.000 evra po kvadratu, u Alanji možete da kupite, opremljen, dupleks površine 115 kvadrata i koji se nalazi na samo 250 metara od plaže.
Kada pogledamo cene koje ističu regionalne agencije za prodaju nekretnina u Turskoj, vidimo da se za istu cenu jedne garsonjere ili jednosobnog stana u Beogradu mogu kupiti luksuzne nekretnine koje se, u nemalom broju slučajeva, nalaze u sklopu kompleksa koji imaju svoje privatne bazene, spa centre, sportske terene i sl.
Tako smo u samo par klikova našli jedan novoizgrađen stan u Alanji, površine 115 kvadrata, koji se nalazi u sklopu kompleksa, po ceni od 84.500 evra, tj. oko 735 evra po kvadratu. Stan je kompletno opremljen, a u sklopu kompleksa dobija se i pristup unutrašnjem i spoljašnjem bazenu, spa centru i turskom kupatilu. Neizbežno je istaći i da se stan nalazi na 350 metara od obale mora.
Takođe u Alanji na prodaju se nalazi i jedna luksuznija nekretnina, površine 220 kvadrata na stotinak metara od plaže. Ovaj stan, koji je kompletno opremljen se prodaje po ceni od oko 640 evra po kvadratu, tj. za 140.000 evra.
Za one sa dubljim džepom i većim apetitima, vile se prodaju po bagatelnim cenama. U naselju Tepe, u Alanji, luksuzna petosobna vila površine 325 kvadrata, kompletno opremljena sa pogledom na more i privatnim bazenom u ogromnom dvorištu, prodaje se po ceni od 259.000 evra, tj. nešto više od 796 evra po kvadratu.
Pad turske lire
Turska lira je juče pala naspram dolara na nov rekordni minimum. Lira je oslabila za skoro 3 odsto na 15,24 lira za dolar, javio je juče Rojters.
Pored inflacije koja se popela iznad 21 odsto, očekuje se da će centralna banka Turske smanjiti ključnu kamatu, što je već jednom i učinila u septembru. Tada je u skladu sa ekonomskim programom predsednika Erdogana, prioritet dat rastu izvoza i kreditiranja, te je referentna kamata srezana za 400 baznih poena na 15 odsto. Ovaj potez je naišao na niz kritika ekonomista i turske opozicije, nazivajući ga "nepromišljenim".
Turska centralna banka je takođe intervenisala na deviznom tržištu četiri puta u poslednje dve nedelje prodajom dolara, kako bi usporila pad nacionalne valute.
Prema mišljenju banke, koja cilja stopu inflacije od 5,0 odsto, postojeći pritisak je privremen i poželjan za povećanje ekonomskog rasta i uravnoteženje računa tekućih plaćanja. Ali, s obzirom na krah lire, ekonomisti predviđaju da će inflacija skočiti na blizu 30 procenata sledeće godine uglavnom zbog rastućih uvoznih cena.
Stručnjaci ističu da destabilizacija kursa tj. njegovo kontinuirano obaranje može i da se posmatra kao Erdoganovo manipulisanje ne bi li se stabilizovala čitava privreda, i ne bi li se povećao unos deviza u zemlju.
- Sa jedne strane možete da povećate devizni priliv, ali tako utičete na inflatorna kretanja. Kako dolazi zima, njima opadaju prihodi. Takođe sada imamo i problem spoljašnjih uticaja, kriza lanaca snabdevanja i kriza u energetici. Turska će opet pokušati korišćenjem kursa da održi inflaciju, rekao je za "Blic Biznis" konsultant u okviru Mreže za poslovnu podršku, Dragoljub Rajić.
On dodaje da je njihova monetarna politika okrenuta ka maksimalnom korišćenju izvoznih potencijala.
- Zbog svih spoljnih turbulencija, i s obzirom da imaju jako veliki broj industrijskih parkova iz kojih roba ide i na azijsko i na afričko tržište, verujem da se politika kursa voditi u smeru ka izvoznim firmama, tako, da one imaju mogućnost da povećaju prihode od izvoza i da unesu na taj način još deviza u zemlju, kaže Rajić i dodaje da pokušavaju da na taj način stabilizuje ekonomija i prebrodi period pred njima.
Kurir.rs/Blic