Srbija je, sa sedam miliona stanovnika, prave veličine da bude pionir u promenama ka održivom razvoju, a sledeća godina je ključna za postizanje ciljeva
Kakav je život ispred nas i ispred generacija koje dolaze, šta nas to čeka u budućnosti ako uticaj klimatskih promena nastavi da se povećava. Naučnici kažu da se mora delati odmah ili će biti kasno za planetu. Gde je Srbija u tome, kako nam u tome može pomoći cirkularna ekonomija i da li su mladi ključ za promene. Ovo su bila samo neka od važnih pitanja na koja su odgovarali učesnici konferencije „Održiva budućnost 2022 - Život ispred nas“, u okviru Re-set samita Adrija medija grupe.
Prema Pariskom sporazumu sve potpisnice, među kojima je i Srbija, obavezale su se da ograniče povećanje globalne temperature na manje od dva stepena do kraja veka. rekao je Vladimir Karalejić, voditelj u informativnoj redakciji Kurir televizije, moderator prvog panela „Život ispred nas: Srbija, razvojni centar regiona“.
Vreme je da počnemo da razgovaramo o različitim mogućnostima, a Srbija je, sa sedam miliona stanovnika, prave veličine da, kada govorimo o zelenoj ekonomiji, bude pionir u ovim promenama, rekla je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.
- Ubeđena sam da u Srbiji postoji mnogo želja i ambicija da se ide dalje sa ovom agendom, a posebno su takvi zahtevi i želje mladih - rekla je ona i dodala da je naredna godina kritična za postizanje onog što je dogovoreno agendom.
Ona je istakla da je potrebna jasna politika organa vlasti, a naglasila je i da s obzirom na to da su ovde na poziv PKS, velika je i uloga komore u donošenju i deljenju znanja sa malim i srednjim preduzećima u Srbiji.
- Veliki problem je i otpad, čega svi postaju sve svesniji. Ranije sam govorila da ćemo da se ugušimo u otpadu pre nego što umremo od klimatskih promena. Raste svest o tome i u Srbiji. Dok se trudimo da recikliramo više i koristimo manje resursa, što je ultimativni cilj, u međuvremenu imamo postojeći problem koji treba da rešavamo. Poslednjih 50, a možda i 100 godina nije se bavilo tim problemom i u narednih 10 je potrebno da rešimo te planine otpada. Nešto od toga možemo da iskoristimo za proizvodnju energije, a deo se može iskoristiti za pravljenje đubriva - rekla je ona i dodala da poljoprivreda doprinosi sa 15 odsto emisije ugljenika i metana, a i to je vrlo značajan sektor na kojem treba da se radi, kao i na reciklaži, jer se u Srbiji reciklira na nivou od tri do pet odsto.
Nikola Bertolini, šef kooperacija Delegacije EU u Srbiji, rekao je da se 35 odsto svetske proizvodnje energije zasniva na uglju, dok je u Srbiji to 70 odsto.
- Potrebno je da se obavežu nacionalne i lokalne vlasti da će raditi na tom planu. Potrebna je koordinacija različitih ministarstva, kao i učešće privatnog sektora koji je fundamentalan za promene - rekao je on i dodao da će Srbija, kada uđe u EU, dobijati deset puta veća sredstva nego danas.
Učesnici ovog panela zaključili su da na mladima svet ostaje i da ih od najmanjih nogu treba podučavati održivom razvoju i zelenoj energiji, kao i da je potrebna zajednička vizija jer je sledeća godina ključna za postizanje ciljeva.
Svet je u određenoj tranziciji po pitanju prilagođavanja privrede i načina života potrebama ekologije kroz zeleni dogovor, u čemu posebno u poslednje vreme prednjači EU, a Srbija je, kao kandidat za ulazak u EU, deo tog dogovora, zaključio je moderator Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize i baze podataka u Privrednoj komori Srbije na panelu „Zeleni razvojni talas - put društvenog progresa“, na kojem je, između ostalog, bilo reči o zelenom investicionom talasu, ulaganju u energetsku stabilnost, zelenoj ekonomiji, kao i tržišnoj razmeni znanja.
Kristijan Šiling, sekretar Ambasade Nemačke u Srbiji, rekao je da Nemačka i Srbija imaju intenzivne ekonomske veze, te da je više od 450 kompanija uložilo u Srbiji, generišući više od 75.000 radnih mesta.
- Nova vlada u Nemačkoj će preduzeti sve korake kako bi se postigao cilj ugljenične neutralnosti do 2045. U koalicionom sporazumu stoji da je to obaveza ne samo vlade već i privatnog sektora i uopšte građana. Ta tranzicija, koja predstavlja globalni izazov, biće suštinska transformacija. Potrebno nam je mnogo inovacija iz privatnog sektora, kao i puno posvećenosti stanovništva, ali mislim da je izvodljivo - rekao je on i dodao da je Nemačka potpisala stratešku saradnju sa Srbijom i da će sve što se radi biti u skladu sa zelenom agendom, kao i da im je želja da sredstva kanališu u dekabornizaciju, cirkularnu ekonomiju, reciklažu i smanjenje otpada.
Isplati se kad-tad
Dušan Vasiljević, CEO Vestern Balkans konsulting globala (WBCG), rekao je da zapadni Balkan zaostaje za zemljama EU jer ove zemlje vuku repove iz prošlosti, te postoje deformacije i nerazumevanje u privrednom razvoju. On je rekao i da naš narod i mnogi privrednici ulaganje u životnu sredinu gledaju kao trošak, što nije tačno:
- To nije trošak, nego investiciono ulaganje koje će se isplatiti kad-tad. Jedno od ključnih pitanja je i pitanje upravljanja otpadom. To je resurs. Ne razmišljamo o tome da smo svako pakovanje takođe platili, a mi ga bacimo i na neki način indirektno kreiramo inflaciju, jer smo smanjili vrednost onog što posedujemo. Zato je cirkularna ekonomija važna, ona ima multisektorski pristup i smanjiće pritisak na ekonomiju.
Aleksandra Drecun, predsednica Centra za nauku i inovacije Intersection, rekla je da je, bez obzira na to koliko nam delovalo da je zelena agenda na dalekom štapu, ona optimistična:
- Moramo definisati šta su to kriterijumi ozelenjavanja i šta je zeleno. Zeleni treba da budu i krediti, a to znači da ako se finansira neki put, on mora da ima bicklističku i pešačku stazu i drvored. Nedovoljno se ulaže u nauku, treba da počnemo sa edukacijom od najmanjih nogu, od vrtića, preko škole i dalje. Na fakultetima ima malo specijalizacija i programa koji su na zelene teme.
Sponzor kafe-pauze je bila kompanija „Grand kafa“, a potom je održan i panel „Održiva budućnost 2022: Održiva budućnost je naš novi društveni ugovor“.
Održive zajednice smo mi
Moderator Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost PKS, rekao je da smo se, nakon kratkog perioda pauze zbog pandemije koronavirusa, vrlo brzo vratili tome da trošimo prirodne resurse mnogo većim intenzitetom od onog koji planeta može da regeneriše.
Milan Veselinov, direktor „Cirekona“, rekao je da trenutno koristimo 1,7 puta više resursa nego što je održivo na Zemlji.
- Ne mogu da kažem da je stanovništvo upoznato s tim. Neke su države više svesne, neke manje, ali ono na čemu moramo da radimo su održive zajednice. To smo mi, vi i ja. Ne možemo ih organizovati kao kompaniju. Sve dok budemo tražili još i ne budemo marili za otpad i odgovornost prebacujemo na druge, nećemo moći da organizujemo održive zajednice - upozorio je Veselinov i dodao da u Srbiji moramo da prođemo kroz kulturološku transformaciju.
Miroslav Tadić, programski analitičar za klimatske promene i životnu sredinu iz UNDP, govorio je o konkretnim planovima koji se već primenjuju u nekim gradovima u Srbiji, a tiču se klimatskih promena i smanjenja efekta staklene bašte.
- U Kraljevu se radi na uspostavljanju sistema ranih najava šumskih požara, koji će omogućiti gradu da očuva svoje šume. U Šapcu smo radili na unapređenju sistema upravljanja toplotnom energijom, tako da smo sistemu daljinskog grejanja pomogli da se uvede napredno softversko rešenje koje pomaže Gradu da bolje upravlja energijom, a i građanima da prate svoju potrošnju. S Topolom, Šapcem i Pančevom pomažemo im da biorazgradivi otpad pretvore u energent ili kompost.
Predlozi građana
Dr Jelena Ivanović Vojvodić, dipl. inž. arh. i koosnivač Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, naglasila je da su participacija građana kad je reč o arhitekturi, kao i učešće građana u projektima važni za stvaranje održivih zajednica.
- Participacija i međusobna saradnja su neophodni za stvaranje ugodnog i vrednog gradskog okruženja. Praktična primena se ogleda u razvijanju zajedničkih predloga građana i stručnjaka koji nastaju kao odgovori na socijalne i prostorne potrebe u neposrednom okruženju.
Dr Jasmina Tanasić, programska direktorka za društveni razvoj Stalne konferencije gradova i opština, rekla je da kad je reč o životnoj sredini, faktori rizika se uopšte ne posmatraju u kontekstu zdravlja ljudi:
- Ne postoji svest o tome šta može da učine zagađeni vazduh, voda ili hrana. Nerođenu decu osuđujemo na smanjeni koeficijent inteligencije ako majka udiše zagađeni vazduh. Trudnice koje udišu takav vazduh rađaju decu sa smanjenom telesnom težinom.
Ružica Kantar