LJubica Drejk, generalna menadžerka Funkcije za zaštitu životne sredine u HBIS GROUP Serbia u intervjuu za Rojters govorila je o tome da li je i koliko je smanjeno zagađenje od kako je HBIS preuzeo železaru.
Da li je i koliko smanjeno zagađenje od kako je HBIS preuzeo železaru?
Aerozagađenje je danas tema broj 1 u Srbiji i prst se upire u velike fabrike, posebno one koje su u kineskom vlasništvu. Železara HBIS Serbia poštuje sve važeće zakone Republike Srbije i sa novim investicijama će uspeti da održi korak sa standardima Evropske unije. Kineski vlasnik investirao je više od 300 miliona evra u projekte zaštite životne sredine u proteklih pet godina. Poređenja radi, a već to dovoljno govori, Amerikanci su, kao vlasnici železare, u 9 godina svog upravljanja ovom fabrikom u Smederevu, što se smatralo zlatnim dobom u istoriji Železare, uložili 80 miliona dolara u zaštitu životne sredine. Nakon odlaska američkog vlasnika usledio je težak period za fabriku, u kojem smo zaista svedeni na puko preživljavanje. Od kada je kineski poslodavac došao, najpre je uložio u postojeća postrojenja za zaštitu životne sredine, što govori upravo suprotno od tvrdnji da je naša oprema zastarela i neodržavana od trenutka dolaska novog vlasnika.
Da, zagađenje jeste smanjeno od kada je novi vlasnik preuzeo fabriku. Imamo primer merne stanicu Radinac, koja je u 2020. godini zabeležila 148 dana prekoračenja čestica PM 10 i PM 2.5. Ali, nije tačno da su to lošiji rezultati nego prethodnih godina. Na mernom mestu u selu Radinac merenja od strane Agencije za zaštitu životne sredine rađena su 2010, 2011. i 2020. godine. Rezultat iz 2020. je u proseku bolji nego u 2010. ili 2011. godine, kada je 110 dana više zabeleženo prekoračenje srednjih dnevnih vrednosti. Kada ove rezultate uvežemo sa proizvodnjom, brojke takođe pokazuju napredak.
HBIS Sebia već tri godine radi namenska merenja teških metala i prati maksimalne dozvoljene koncentracije za zaštitu ljudi. Metali su rađeni iz uzoraka PM 2.5 i PM 10 i upoređeni na godišnjem nivou, kako je dato Uredbom o uslovima za monitoring i kvalitet vazduha. U vrednostima PM 10 i PM 2.5 se jasno vidi trend opadanja i ovih vrednosti iz godine u godinu. Koncentracija PM 10 čestica za godinu 2019. – 113mg/m3, 2020. godine – 76, a do sada u 2021. – 46mg/m3. Ista tendencija je i kod PM 2.5 čestica: 2019 – 75mg/m3, 2020 – 57, 2021. do sada – 30 mg/m3. To je konkretno i vidljivo poboljšanje i te trendove prate i merne stanice u Ralji i u gradu Smederevu.
U železari u Smederevu radi gotovo 5.000 ljudi, koji žive u gradu ili u okolnim mestima. Mi nismo pod staklenim zvonom, koje nas štiti, a okolo zagađuje stanovništvo. Niti ovde radimo sa gas-maskama. I mi smo građani Smedereva. Zar mislite da bismo radili ne obazirući se na zagađenje protiv sebe, protiv naše dece koja rastu u gradu i okolnim selima? Zbog svih nas, kao i naših komšija, interes ove fabrike je poboljšanje uticaja na životnu sredinu. Mi imamo vrlo razvijen monitoring i ulažemo i napore i novac u ta stalna poboljšanja, jer nam je interes zajednički – kontinualno poboljšavanje performansi zaštite životne sredine.
Koji je odgovor kompanije na proteste ekoloških organizacija u vezi sa zagađenjem, posebno u Radincu i okolnim selima?
Zakon svaku industrijsku delatnost definise kao zagađivača, ali zato postoje zakonski propisane vrednosti emisije koje moraju da se poštuje. Naš uticaj je neminovan, ali ne baš onoliki kako se to predstavlja u medijima jer su neosporni i uticaji rada gradskih kotlarnica na mazut, dima od loženja iz domaćinstava, saobraćaja, paljenja trave, guma, koje svi trpimo. Teško je utvrditi šta je čiji uticaj, ali nova automatska merna stanica koju doniramo će upravo pomoći da ih odvojeno pratimo. HBIS sada na svaku primedbu inspektora, građana i komšija reaguje, sve ispitujemo i proveravamo. Ispunjavamo i sve zakonske obaveze za plaćanje naknada kroz takse “Zagađivač plaća” i takse za unapređenje i zaštitu životne sredine. Kumulativno, iznos svih taksi na godišnjem nivou je oko 180 miliona dinara.
Dolaskom HBIS-a kompanija je jasno postavila svoje ciljeve, a to je da će HBIS podići performanse životne sredine ove fabrike na nivo kakav imaju železare u EU. Jasan cilj je tada postavljen i do sada se sve investicije realizuju. Govorimo o velikim projektima koji sami po sebi zahtevaju velike investicije i vreme. Tako da jednostavno rečeno, odgovora na proteste nema, mi realizujemo ono što smo sebi postavili kao cilj. Većina navoda pokretača protesta je neosnovana, pa sve navodi na sumnju u ispravnost njihovih namera. Što se nas tiče – opredeljenje kompanije je da zaštita životne sredine najbitniji faktor posle bezbednosti i zaštite zaposlenih, čak bitniji od proizvodnje.
Jedan od napada na HBIS Serbia je IPPC dozvola. U smo postupku pribavljanja ove dozvole za lokaciju u Smederevu i naš zahtev je javno objavljen u medijima, kako zakon nalaže. Zainteresovane strane su imale mogućnost da pogledaju naš zahtev i dostave svoje primedbe. Jedna od primedbi je stigla od RERI, u čijem smo fokusu interesovanja i koji je u više prilika naglašavao da ne posedujemo ovu dozvolu. Na naš zahtev koji je bio javno objavljen u skladu sa važećim zakonom, RERI je dao primedbu da se odbaci, uz obrazloženje da nisu imali dovoljno vremena da isti pogledaju. Njihova primedba stigla je po isteku roka datog za dostavljanje primedbi. Sve ovo dovodi u pitanje namere i RERI-ja, s obzirom da su konstruktivne i blagovremene primedbe izostale. Uz to, naše postrojenje u Šapcu je dobilo IPPC dozvolu 2014. godine. Cilj kompanije je da ovu dozvolu dobijemo što pre i za Smederevo, a ne da se proces odlaže, jer ne vidimo razlog da se to ne desi. S druge strane izvode se zaključci da je porast obolelih od maligniteta direktna posledica rada železare, što najblaže rečeno nije korektno, niti je tačno. Čak je i direktorka Instituta za onkoligiju i radiologiju dr Grujičić upozoravala posle 1999. godine na opasne posledice bombardovanja. Tada je gađano transformatorsko postrojenje u krugu Železare, za koje ni dan danas nije utvrđeno da li je i u kojoj meri sadržalo kancerogeno PCB ulje, čija je upotreba sada i zabranjena. Svi smo svesni kakve posledice može prouzrokovati sagorevanje ovog ulja. Kada govorimo o uticaju na zdravlje, pristup mora biti mnogo detaljniji i moraju se uzeti u obzir svi uticaji, a ne samo puko iznošenje brojki i jednokratnih analiza.
Šta kompanija čini da dodatno smanji zagađenje u Smederevu i okolini?
Osim pomenutih merenja mi smo u fabrici ugradili 5 kontinualnih merača na najvećim emiterima, za koje nam zakonska regulativa nalaže da moramo imati kontinualno merenje zagađujućih materija, pre svega prašine. Ovim uređajima 24 sata, 7 dana u nedelji pratimo rad naših sistema za zaštitu životne sredine.
Zbog još boljeg monitoringa smo 9. juna 2021. ponudili Agenciji za zaštitu životne sredine da kupimo i doniramo automatsku mernu stanicu za praćenje kvaliteta vazduha. Očitavanjem podataka na ovoj stanici moći ćemo da pratimo uticaj rada fabričkih postrojenja u realnom vremenu, a biće nam omogućeno i da pratimo uticaj domaćinstava, poljoprivrednih radova i saobraćaja, što znači da će ona biti korisna svima nama. Želja nam je da ta merna stanica počne sa očitavanjem pre nego što kapitalne investicije u našoj fabrici počnu da rade, jer će se onda jasnije uočiti ostvarenje njihovog pozitivnog uticaja na životnu sredinu.
Zasadili smo zeleni pojas oko postrojenja za upravljanje otpadom i na delu Zaštitnog gasa, blizu železničke stanice. Angažovali smo ugovarače za redovno održavanje i polivanje saobraćajnica.
Takođe, u fabrici planiramo da postavimo zaštitni zid između Rudnog dvora i sela Radinac, takozvanog naselja “Sedmi rejon”, koji će predstavljati barijeru i poboljšati stanje po pitanju prašine iz fabrike. Razvijamo i projekat otprašivanja livne platforme Visoke peći broj 2, projekat postrojenja za izdvajanja cinka iz visokopećnog mulja.
Predstavnici kompanije su od završetka prethodne grejne sezone gradu Smederevu ponudili mogućnost zajedničkog rešavanja problema zagađenja, koje uzrokuje rad kotlarnica na mazut, tako što bi se višak toplote iz fabrike koristio za zagrevanje zgrada. Predložili smo da se uradi studija izvodljivosti grejanja grada ili njegovih delova, otpadnom toplotom koju imamo unutar železare.
U kompaniji HBIS Serbia u završnoj fazi su 3 grandiozna projekta očuvanja energije i unapređenja zaštite životne sredine: Nova aglolinija, Koračna peć i Rezervoar za visokopećni gas. Rad novih postrojenja opremljenih naprednom i sofisticiranom opremom, imaće pozitivne efekte na očuvanje zaštite životne sredine. Boljitak će osetiti svi u okruženju. Projekat ekološke konstrukcije sistema tretiranja sirovina (Nova aglolinija) ima izuzetno dobar sistem otprašivanja, a prašina se automatski vraća pneumatskim cevima u dozirni bunker. Sva presipna mesta su pokrivena trostrukim sistemom otprašivanja koji sadrži elektrostatičke i vrećaste filtere.
Kada nova postrojenja budu pokrenuta, prema našim očekivanjima tokom čitave 2022. godine moći će da se prate pozitivni efekti njihovog rada. Od avgusta stručnjaci, instruktori iz Kine obučavaju zaposlene za rad na novim postrojenjima, što govori i o složenosti nove opreme, kao i o temeljitom i ozbiljnom pristupu i HBIS Group i kompanije HBIS Serbia. Uhodavanje, kvalitet rada sa novom tehnologijom i bezbednost svih zaposlenih i lokalne zajednice je imperativ kompanije HBIS Serbia u ovim finalnim poslovima narednih nekoliko meseci. Ova postrojenja su tek početak sveukupnog napretka u oblasti zaštite životne sredine u našoj fabrici.
(Kurir.rs/HBIS Serbia)