Činjenica da čovek danas nizom svojih aktivnosti postaje glavni uzročnik nestanka i smanjenja broja mnogih biljnih i životinjskih vrsta navodi nas na to da se još odlučnije borimo za njihov opstanak
Bogatstvo, šarenilo, različitost i jednakost, mreža života, jednom rečju - biodiverzitet.
Iako naša država zauzima svega 2,1 odsto površine Evrope, u njoj je nastanjena većina evropskih biljnih i životinjskih vrsta, što je svrstava u vodeću zemlju po biodiverzitetu na kontinentu. Da bi tako i ostalo, neophodno je da se svi prema prirodnim vrednostima ne odnosimo kao da smo ih nasledili od naših predaka, već kao da smo ih pozajmili od budućih generacija, što nije uvek lako.
Održivo korišćenje resursa
Osim klimatskih promena, direktan ljudski uticaj drastično utiče na stanje ekosistema, dovodeći do nestanka i smanjenja broja mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Uvođenje invazivnih vrsta, đubrenje različitim pesticidima, seča šuma, isušivanje močvara i pregradnja reka nepovratno ugrožavaju brojne vrste. Šta kao pojedinci možemo da preduzmemo za očuvanje biodiverziteta, pitali smo Dejana Miletića, dipl. inženjera šumarstva JP „Srbijašume“ i rukovodioca Odeljenja za zaštitu šuma i zaštićena prirodna dobra.
- Očuvanje i unapređenje različitih tipova prirodnih i poluprirodnih staništa i ekosistema od ključnog su značaja za očuvanje biodiverziteta. Nažalost, svedoci smo uništavanja i nestanka ekosistema i vrsta zabrinjavajućom brzinom. Glavni razlog je pre svega čovek, koji ima sve veće potrebe za hranom i energijom. U prilog tome govori i podatak da je globalna emisija ugljen-dioksida (CO2) u prvih šest meseci ove godine smanjena za rekordnih 8,8% u odnosu na isti period prošle godine, što naučnici prepisuju smanjenju privrednih aktivnosti i zagađenja usled ograničenja u cilju suzbijanja pandemije koronavirusa. Negativan uticaj na ekosisteme može da se smanji, ali je potrebna promena čoveka u odnosu prema životnoj sredini. Održivo korišćenje prirodnih resursa, korišćenje zelenih tehnologija, obnovljivih izvora energije, povećanje površine pod šumama, mere adaptacije i ublažavanja zasigurno su aktivnosti koje doprinose smanjenju negativnih uticaja na biodiverzitet. Svako od nas u ovoj borbi za opstanak može pozitivno da utiče na očuvanje biodiverziteta i životnu sredinu, uz malo truda. Zato je neophodno da štedimo vodu, koristimo javni prevoz, recikliramo, ne bacamo otpatke - nabraja naš sagovornik.
Očuvanje ekosistema
Zanimalo nas je kako još možemo da zaštitimo naše ekosisteme, imajući u vidu da ugroženost i osiromašenje biološkog diverziteta, na svim nivoima, predstavlja jedan od globalnih problema, sa čijim posledicama se suočavamo svakodnevno.
- Značaj problematike očuvanja ekosistema i vrsta prepoznat je kako od institucija Republike Srbije, upravljača zaštićenim područjima, tako i od naučnostručne zajednice i drugih zainteresovanih strana. Sve je više površina pod zaštitom, a kao prioritetna aktivnost u svakom zaštićenom području svakako spada zaštita biodiverziteta na genetskom, specijskom i ekosistemskom nivou - ističe Miletić.
On nvodi da postoji povezanost između klimatskih promena, očuvanja biodiverziteta i šuma, i u tom smislu ističe važnost projekta „Zasadi drvo“.
- Osim smanjenja negativnih uticaja klimatskih promena, akcija „Zasadi drvo“ doprinosi i obezbeđenju ekosistemskih usluga koje šumski ekosistemi pružaju, kao što su čistiji vazduh, pijaća voda, sprečavanje erozije, stvaranje boljih mikroklimatskih uslova, kreiranje staništa za druge vrste, rekreaciju, smanjenje negativnih efekata buke i drugo. S obzirom na to da šume, odnosno stabla, vezuju ugljenik, osnivanje novih šuma znatno doprinosi smanjenju klimatskih promena.
Srbija dom mnogih endemskih vrsta
Osim po brojnim evropskim vrstama, Srbija je poznata i po endemskim, koje su ekstremno vezane za svoje stanište i ne mogu da opstanu nigde drugde. Verovatno su najpoznatiji endemiti Pančićeva omorika (www.klima101.rs/panciceva-omorika-klimatske-promene), Pančićev skakavac, Natalijina ramonda, ali i beli i žuti lokvanj, aldrovanda, močvarna orhideja, koji se mogu naći na Obedskoj bari. Ona je, inače, prvi rezervat prirode na svetu koji je nakon Jeloustouna dobio specijalni nivo zaštite međunarodne prirodne baštine i time postao specijalni rezervat prirode. Obedsku baru čini splet šuma, močvara i bara, reke Save, agro-ekosistema, vlažnih livada.
Ivana Lozjannin iz JP „Vojvodinašume“ kaže da, ako govorimo o bogatstvu biljne flore, oko 500 vaskularnih biljaka je zabeleženo na Obedskoj bari, što govori o njenom izuzetno bogatom biodiverzitetu.
- Što se tiče faune ptica, ona je takođe značajna, ovo je nekada i bio orintološki rezervat i prva njegova zaštita je pokrenuta zbog zaštite barskih ptica. Ovde je zabeleženo 226 vrsta ptica, od kojih je polovina stanarica, a ostale su močvarice. Što se tiče barskih ptica, interesantno je reći da je ptica ibis ovde vraćena posle 60 godina, zatim beli ibis ili čaplja govedarka, čaplja kašičar, bela čaplja, siva, žuta, crvena čaplja. Kolonija ptica je jedan od najvećih atrakcija Obedske vare i na evropskom nivou je značajna jer se u jednoj koloniji gnezdi 11 vrsta čaplji i vranaca - navodi naša sagovornica.
U koritu Potkovica nalazi se šuma Debela gora i u njoj najveća kolonija ptica, zato i ne čudi što Obedsku baru nazivaju eldorado ili raj za ptice.
Mira Fiškalović iz botaničke bašte „Jevremovac“ ističe da je zadatak za budućnost koji smo dobili od generacija iz prošlosti da očuvamo broj vrsta na planeti Zemlj,i kao što smo i nasledili.
Moderna Nojeva barka
- To znači da, ako smo na prostoru Srbije konkretno imali 5.873 vrste, da i u budućnosti za narednih sto godina moramo da sačuvamo taj broj vrsta, a ne da njihov broju narednih 20 godina opadne zato što smo masovno sekli šume, zato što smo masovno brali božur, koji je zaštićen, ili zato što smo pokušavali da neki prostor oslobodimo ne bismo li napravili oranicu ili neku površinu pod zasadom nekog voća. Mora da postoji neki plan za budućnost. Problem očuvanja biodiverziteta je globalni, ne samo kod nas u Srbiji, i iz tog razloga botaničke bašte svuda u svetu pokušavaju da se u novije vreme povežu. Postoji jedan veliki međunarodni projekat koji datira od pre dvadesetak godina i ideja je bila da se sa čitave planete Zemlje prikupi što veći broj biljnih vrsta u obliku semena i plodova kako bi se u posebnim hladnjačama sačuvalo sve ono što bi u današnje vreme moglo na neki način biti upropašćeno ili potpuno uništeno. Naučnici kažu da je to jedna vrsta moderne Nojeve barke kako bismo i u budućnosti imati neke vrste koje će možda usled poplava, požara, velikih klimatskih promena neće moći da opstanu - navodi Fiškalovićeva.
Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Shutterstock