Humanost na delu Vjekoslava Malović (45), majka dečka sa smetnjama u razvoju, koja se usled epidemije korona virusom našla bez posla, prva dobila paket “Za život”
“Nemamo sredstava za život, nemamo ni hrane, ni novca. Molim vas za pomoć, jer nećemo preživeti bez hrane!”.
Šta je više potrebno od ovog vapaja majke koja živi sa detetom sa smetnjama u razvoju da bismo se mi kao društvo ujedinili i pružili pomoć?
Vjekoslava Malović, četrdesetpetogodišnja žena koja nam je ovaj apel uputila u petak istog dana dobila je paket “Za život”. Naši vredni partneri, volonteri udruženja “Banka hrane”, tog popodneva odneli su joj na kućnu adresu higijensko-prehrambeni paket. Kažu da joj je to izmamilo osmeh. Kasnije, u razgovoru sa njom, kažemo joj da je ovo tek početak i da će moći da računa na našu kontinuiranu pomoć. Jer svako ko može ima obavezu da pomogne drugom, onom malo ugroženijem. A i takvih ljudi ima svuda oko nas. Ove reči joj ulivaju nadu.
Priča se polako širi, Vjekoslava postaje rečitija. I zaista, slušajući njene reči, ne možemo, a da ne pomislimo koliko je tačna Tolstojeva tvrdnja da je “svaka porodica nesrećna na svoj način”.
Život u trošnoj kućici
Naša sagovornica je samohrana majka dečka sa smetnjama u razvoju.
“Tačno je, nemamo hrane, ali najviše me muči kako da platim stanarinu, nisam navikla nikome da dugujem”, počinje svoju ispovest Vjekoslava Malović i dodaje:
- Moj sin Aleksandar ima 24 godine, ali je na nivou desetogodišnjeg deteta. Sama ga odgajam bez ičije pomoći. Živimo kao podstanari, u jednoj kućici na Dorćolu. Treba da skupim nekako za stanarinu, a nemam odakle. Sada je najgore što u ovoj krizi nema niko ni da nam pozajmi. Kirija nam je sto evra, gazda je mnogo dobar čovek, ali koliko god da je dobar, i njemu. Strah me je da ne završimo na ulici – brine se naša sagovornica.
Za kuću od četrdesetak kvadrata u kojoj stanuju kaže da je starija, ali da ima sve što im je potrebno.
- Kućica je san snova, u centru grada, tu smo već dva meseca! Nije ni skupo toliko, ranije sam neke rupe po Borči plaćala 150 evra. Imamo i lepo dvorište gde sin i ja često sedimo. Tu je i mačak Tonči. Ma, samo da ovde ostanemo, jer ne znam ko će posle da nas primi. Dešavalo se da nam daju otkaz jer moj sin nekada kada je uznemiren bude glasan. A to ljudima smeta – priča Vjekoslava.
Ona dodaje da nema nikakve prihode, a da socijalnu pomoć nikada nije tražila.
- Uvek sam radila. I sada je trebalo da počnem da radim u jednom maloprodajnom prehrambenom lancu i to baš 16. marta kada je uvedeno vanredno stanje. Od toga nije bilo ništa. Ranije sam radila kao ulični prodavac knjiga, bavila se prodajom preko interneta. Sada kada mi je pomoć potrebna, obratila sam se socijalnoj službi, ali su mi rekli da nisam u programu socijalne zaštite – kaže naša sagovornica.
U prvom talasu delimo 8.000 paketa “Za život”
Nevoljnika poput ove žene i majke ima mnogo. Širenje korona virusa i njegova pandemija doprinela je da ih bude još više. Mnogi su u ovoj krizi ostali bez posla koji im je obezbeđivao kakvu-takvu egzistenciju. Sada nemaju ni to. Mnogi su invalidi ili imaju teško bolesnu decu. Zato mislimo i na njih i u u prvom talasu podelićemo oko 8.000 paketa Za život.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ističe za Kurir da su se i AMG i „Banka hrane“ kao i Grad Beograd opredelili da u ovom momentu korisnici paketa budu osobe sa invaliditetom i roditelji dece sa smetnjama u razvoju.
- Njih u Beogradu ima oko 10.000, ali ima mnogo više ljudi koji nisu prijavljeni za tuđu negu i pomoć. Ovim putem ih pozivamo da se jave socijalnim centrima i da zajedno pokušamo da im pružimo pomoć. Smatramo da će naša zajednička akcija u ovim teškim vremenima, kada se ređe izlazi iz kuće, kada mnogi ljudi ne rade, njima značajno pomoći – navodi Vesić.
Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević kaže za Kurir da je prioritetni zadatak socijalne politike Grada Beograda da pruži pomoć najugroženijim kategorijama naših sugrađana.
- Prepoznajemo potrebe i probleme sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju, zato smo i sada kada je vanredno stanje u zemlji mislili na njih i cilj ove akcije koju sprovodimo jeste da im pružimo dodatnu podršku, da znaju da nisu sami i da je Grad Beograd tu za njih. Omogućili smo da osobe sa invaliditeom i roditelji dece sa smetanjama u razvoju dobiju paket osnovnih životnih namirnica. Potrebno je da se lica iz ove kategorije naših sugrađana jave odeljenju Gradskog centra za socijalni rad na teritoriji svoje opštine ili nekom od udruženja osoba sa invaliditetom i paket će im biti dostavljen preko volonterskog servisa – navodi sekretarka Stanisavljević.
Ona podvlači da je sistem socijalne zaštite tu da pomogne svima kojima je pomoć potrebna, jer je njihov posao da brinu o svakom čoveku.
- Grad će nastojati da i dalje sagledava potrebe svojih sugrađana, potovu sada kad je u toku vanredno stanje u zemlji. Na lokalnom nivou zajedničkom saradnjom sa ostalim gradskim službama fukncionišemo sa jednim ciljem da zaštitimo naše sugrađane i da im omogućimo sve što im je potrebno – ističe Stanisavljevićeva.