Odgovornost: Neadekvatna briga o šumama, bespravna seča, klimatske promene, česti šumski požari i suše su veliki problem za čitavo čovečanstvo. Pošumljavanje je rešenje problema
Možete li zamisliti život bez pluća? Pošto ovakva predviđanja prete da postanu realnost, jasno je koliko je važno preduzeti sve moguće korake u cilju sprečavanja odumiranja ljudske vrste. Pluća o kojima je reč su šume, koje polako nestaju s lica zemlje.
Prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), naša planeta godišnje gubi 12 miliona hektara šuma. Neadekvatna briga o šumama, klimatske promene, česti šumski požari i suše, problemi su čitavog čovečanstva. U nameri da se ovaj alarmantan problem reši, Ujedinjene nacije su u „Agendi 2030 održivog razvoja“ uvrstile šume, u cilju broj 15 „Život na zemlji“.
Naš region najugroženiji
Govoreći u regionalnim okvirima, jugoistočna Evropa je među najugroženijim područjima od uticaja klimatskih promena. U poređenju sa svetskim prosekom, ova oblast se zagreva daleko brže od ostatka planete. Primeri poput poplava i suša nešto su čemu svedočimo u poslednjih nekoliko godina, a analize pokazuju da će se ovaj trend intenzivirati i biti sve razorniji u budućnosti.
U prvih 15 godina ovog veka, suše su u našoj zemlji prouzrokovale najveću štetu, a podaci iz ovog perioda pokazuju da je reč o čak 70 odsto ukupne materijalne štete. Kada se prevede na jezik novca, dolazi se do alarmantnog iznosa od 3,5 milijardi evra nastale štete. Ni poplave, koje su žestoko pogodile Srbiju pre četiri godine, nisu nimalo naivno uticale na gubitak sredstava. Devastacija izazvana ovom nepogodom procenjuje se na 1,5 milijardi evra.
Upravo su šume i lek i preventivno sredstvo za nastupajuće godine, pa bi briga o njima ne samo doprinela našem zdravijem životnom okruženju nego bi i u ogromnoj meri uštedela državi. Pošumljenost Srbije iznosi približno 29 odsto od ukupne teritorije, što je daleko ispod evropskog proseka. Samo susedna Crna Gora pokrivena je čak 65 odsto šumama.
Dva veka uništavanja
Projekat „Održivi razvoj - inspiracija za budućnost“ upravo se i bavi problemom pošumljenosti, budući da je 21. marta i Međunarodni dan šuma, koji za cilj ima promovisanje njihovog značaja.
U JP „Srbijašume“ kažu da je stanje šuma privatnih vlasnika lošije nego onih koje su u državnom.
- Stanje naših šuma je posledica postupanja s njima u poslednja dva veka. Danas naše šume najviše ugrožava proces sušenja, umiranja šuma zbog aerozagađenja, klimatskih promena i dejstva štetnih organizama - kažu iz JP „Srbijašume“.
Jedna od tačaka 15. cilja održivog razvoja (SDG) predviđa neutralnost degradacije zemljišta (LDN). Ona podrazumeva planiranje aktivnosti do 2030, tako da se zemljište unapredi u onoj meri u kojoj je degradirano.
Kurir.rs/ekipa kurira Foto: Kurir