Posle nekoliko godina gradskog života i rada u kancelariji odlučila je da se vrati u svoje selo Ljubiš na Zlatiboru i tamo započne biznis.
Renovirala je dedinu rodnu kuću sagrađenu početkom 20. veka i malo po malo napravila turističko etno-selo. Od ekonomiste prešla je u stolare i građevince, nedostatak novca nadomeštala je maštom i od starog pravila novo.
Aleksandra Dacović ispunila je dedin amanet da putnike namernike nahrani, smesti na počinak i pošalje na dalji put, piše Bizlife.
„Kao i svakom detetu sa sela i moj plan je bio da odem u veliki grad. Ali, kako su prolazile godine i školovanje, a zatim došao i prvi posao u gradu, sve više sam čeznula za mirom koji pruža porodični dom a sa njim i selo. Posle nekoliko godina rada u kancelariji odlučila sam da se vratim na selo. Međutim, život na selu nije nimalo lak. Mnogo je fizički teži a prihodi su mnogo manji“, priča Aleksandra.
Porodica Dacović jedna je od prvih koja se doselila i osnovala ovo zlatiborsko selo. Od davnina se bavila poljoprivredom i stočarstvom pa je i Aleksandra krenula stopama predaka - zasadila je malinjak i voćnjak na svom imanju. Proizvode je prodavala na Zlatiborskoj pijaci i tako napravila prve korake privatnog biznisa.
„Kako smo u porodičnom dvorištu imali dedinu rodnu kuću, koja je sagrađena početkom 20. veka i koja nije ničemu služila, rešili smo da je adaptiramo. Dogradili smo kupatilo, uradili izolaciju, od okoraka (otpad od drveta) uredili enterijer i kućica je dobila staru draž upakovanu u novo i modernije ruho“.
Slučaj je hteo da se u tom periodu u selu zatekne grupa snimatelja koja nije imala gde da prenoći. Kako u selu svi sve znaju, meštani su ih preporučili, jer se od davnina kod Dacovića svraćalo na počinak.
„Ljudi su prenoćili a onda smo im spremili doručak jer je deda ostavio amanet da putnike namernike nikad ne pošaljemo gladne na put. Zauzvrat ostavili su ’čast’ u vrednosti jednog jagnjeta. To je oduševilo celu porodicu jer je uz mnogo manje truda ostvaren prihod za koji su potrebni meseci hranjenja i truda oko uzgoja životinja“, kaže ona.
Tako se rodila ideja o privatnom biznisu, etno-selu i stvaranju ozbiljne turističke ponude. Aleksandra je bajker i sa svojom ekipom proputovala je dobar deo sveta pa je i ta iskustva ugradila u novi biznis.
„Kako spadam u grupu ljudi koja vozi motocikle, proputovala sam dobar deo Evrope i imala priliku da spavam u raznim smeštajima po gradovima i selima. Videvši jedno domaćinstvo na severu Slovenije, dobila sam ideju da bih mogla da napravim nešto lepo i korisno od svog domaćinstva i objekata koji su već decenijama pa i vekovima na našem imanju. Od starog mlekara i babine čatmare nastala su još dva konaka uređena u etno stilu. Sve radove na objektima radili smo otac i ja pa sam tako od ekonomiste prešla u stolare i građevince“.
Nedostatak novca dopunjavali su maštom i od starih stvari pravili nov nameštaj. Stare buriće prepravljali su u stolove i stolice, kredence u komode i ormare. Tako su objekti su poprimili rustičan izgled.
„Godine 2014. kategorisala sam objekte i osnovala poljoprivredno gazdinstvo sa smeštajnim kapacitetom. Od tada pa do danas dodat je još jedan objekat i izgrađen bazen u sklopu konaka. Vođeni dedinim amanetom, pokušavamo da sve goste maksimalno ugostimo, da se osećaju kao kod kuće, da osete lepu stranu seoskog života i da probaju tradicionalnu kuhinju i domaće proizvode“.
Selo Ljubiš udaljeno je oko 20 kilometara od turističkog centra Zlatibor pa su Dacovići prinuđeni da se bore za naklonost i animaciju gostiju, jer je konkurencija velika a turisti imaju sve veće prohteve i želje.
„Jedan od najvećih izazova je kako dovesti gosta u potpuno neuređeno selo sa par stotina stanovnika i učiniti mu boravak zanimljivim i prijatnim, da poželi opet da se vrati. U selu i okolini ima dosta neistraženih bezdana i pećina koje nisu obezbeđene za ulazak, kao i mnogo prirodnih lepota za koje znaju jedino meštani. A bilo bi jako lepo odvesti ljude da se upoznaju sa čarobnim prizorima zlatiborskih sela i okoline“, kaže ona.
Jedna od poteškoća sa kojima se susreću je i legalizacija i upis objekata u katastarske knjige kao i prenos vlaništva, iako su objekti stari po pedeset i više godina.
„U zlatiborskim selima domaćinstva se prenose sa kolena na koleno, pa se veći deo zemlje i objekata još uvek vodi na čukundede i pradede, koji odavno nisu živi. Sve je to jako velika procedura, papirologija, utrošeno vreme a potrebne su i pozamašne količine novce za takse“.
U skorijoj budućnosti Dacovići planiraju da izgrade još objekata i povećaju svoje smeštajne kapacitete. Planiraju i dogradnju mobilijara, restorana i velnes centra.
„I pored teškoća koje se javljaju u početku, kao i u svakom poslu, savetovala bih mlade da se vrate na svoj rodni prag i krenu sa malim ulaganjima.
(Kurir.rs/BIZLife/Tanja Njegomir/Foto: Facebook printscreen)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: Pijani vozači na trežnjenju! Evo koliko njih je za samo dva dana zadržano u policiji!