Većina bankarskih stručnjaka sigurna je da će se elektronsko bankarstvo u Srbiji razvijati sve više i da ga ljudi, naročito mlađe generacije, sve više prihvataju.
Miloš Polovina, direktor razvoja proizvoda Telenor Banke, izjavio je za Kurir da je zamah elektronskog plaćanja zaista veliki.
- Prvi put nam se desilo prošle godine prema izveštajima NBS da su elektronska plaćanja bila brojnija nego u ekspoziturama banaka, i mislim da je to trend koji će biti još zastupljenjiji - rekao je on.
Polovina smatra da prepreka za veći razvoj elektronskog bankarstva i plaćanja nema i da je to samo stvar edukacije građana Srbije da umesto čekanja u redovima mogu da se bave i nekim drugim stvarima kojima žele da se bave ako plaćaju preko interneta.
- Trenutno imamo preko 20.000 ljudi koji koriste uslugu plaćanja računa “na klik”. Više od 10 odsto mesečno ljudi se prijavljuju za takvu uslugu, a naš zadatak je da im omogućimo da broj izdavaoca računa bude sve veći. Iako to trenutno nije idealan broj, ali našim radom mislim da će biti veći - rekao je on.
Zorana Branković, direktor odeljenja za digitalne kanale Banca Intesa, objasnila je da su oni započeli sa elektronskim bankarstvom još 2002. godine a da je mnogo više klijenata bilo među pravnim licima.
- Tek poslednjih nekoliko godina kreće prava ekspanzija digitalnih kanala odnosno elektronskih servisa - kaže ona.
Prošle godine banka se bavila “migracijom” plaćanja u ekspoziturama na digitalne kanale i imali su velikog uspeha u tome.
- U maju 2014. godine 36 odsto transakcija se obavljalo preko elektronskih kanala, a 67 odsto putem brenča. Prošle godine u istom periodu je bukvalno došlo do obrnute cifre, što je fenomenalan rezultat - rekla je ona.
Brankovićeva je uverena da će tržište elektronskog bankarstva i dalje rasti i da će se to dešavati ubrzano.
Vuk Kosovac, direktor marketinga Societe General banke, smatra da je u Srbiji elektronsko bankarstvo ne razvijeno upravo zbog toga što je veliki uticaj plaćanja gotovinom.
- Dolazi do toga da ljudi novac ne drže u bankama, već u džepovima, što dovodi do toga da je broj korisnika e-bankinga relativno mali. To nije specifično za Srbiju, već je odlika čitavog regiona - objasnio je on i dodao da se slične stvari dešavaju u Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj iako su zemlje Evropske unije.
On veruje da ljudi u Srbiji nemaju dovoljno široku ponudu da sve mogu da rade onlajn, zbog čega im je često potrebna gotovina.
- Za razliku od razvijenih zemalja gde, uglavnom, svuda možete da plaćate karticama. Ne mislim da postoji bojazan da li je to sigurno ili ne, već bojazan da li ću ja moći da platim karticom u svakom trenutku - smatra Kosovac.
Radmila Božidar, šef odeljenja za upravljanje digitalnim kanalima u Erste banci, kaže da se banke u Srbiji maksimalno trude da približe elektronsko bankarstvo klijentima iako smo još uvek “pioniri” u odnosu na zapadne zemlje.
- Elektronsko bankarstvo ima samo benefite u korišćenju. Oko 30 odsto naših klijenata koristi usluge elektronskog bankarstva i to su obično mlađe generacije jer su im tehnologije mnogo približnije - objasnila je ona i dodala da je kod nas ovaj vid bankarstva i dalje na nižem nivou nego u drugim zemljama gde banka posluje.
Danijela Gavrilović, rukovodilac odseka za elektronsko poslovanje Raiffaisen banke, objasnila je da je ova banka prvu aplikaciju za e-bankarstvo lansirala na tržište još pre 10 godina i da se dosta ulaže i u mobilno bankarstvo. Međutim, ona kaže da je broj korisnika i dalje na nižem nivou od željenog.
- Kada se uporedimo sa drugim zemljama u našoj grupaciji, mi smo po broju korisnika dosta ispod njih. Pričamo o nekih 10 odsto korisnika, dok je, naprimer, u Češkoj taj broj 70 odsto od ukupne baze klijenata. To je procenat do kog bismo i mi želeli da stignemo - objasnila je ona.
Ona smatra da bi država razvojem e-uprave mogla da poveća navike ljudi da neke stvari završavaju preko interneta, a da je bi to trebalo da urade zajedno sa bankama. Takođe, ona je naglasila i da bi trebalo promeniti i regulativu.
(E.P.K.)