Srpska sela postaju zlatni rudnik turizma: Država daje milone, evo ko može da profitira pred EXPO 2027.
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Srbija ima gotovo 2.000 kategorisanih seosko-turističkih domaćinstava, tri puta više nego pre tri godine, uz podršku državnih bespovratnih sredstava i fondova EU
- Ministarstvo turizma je uložilo 556 miliona dinara, a za 2027. je već planirano još 150 miliona dinara za razvoj ponude pred Ekspo 2027.
Srbija danas broji blizu 2.000 kategorisanih seosko-turističkih domaćinstava, što je trostruki skok za samo tri godine. Uz podršku državnih bespovratnih sredstava i novu platformu "Sela Srbije“, seoski turizam se sprema da fascinira milione gostiju na „Ekspo 2027“.
Ono što je do pre samo jedne decenije smatrano sporadičnim hobijem poljoprivrednih domaćinstava ili dopunskim izvorom prihoda, danas predstavlja jednu od najbrže rastućih i najprofitabilnijih grana srpske privrede. Seoski (ruralni) turizam u Srbiji doživljava pravi procvat, pretvarajući zapostavljene seoske sredine u moderne turoperatorske bisere i magnet za domaće i strane turiste željne autentičnog doživljaja, prirode i domaće gastronomije.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva turizma i omladine i Republičkog zavoda za statistiku (RZS), pre donošenja sistemske uredbe za podsticaj seoskog turizma pre tri godine, u Srbiji je postojalo svega 600 registrovih seosko-turističkih domaćinstava. Danas ta brojka premašuje 1.950 kategorisanih domaćinstava, dok ukupan broj registrovanih ležajeva u ruralnim područjima konstanto raste i čini sve značajniji udeo u nacionalnom turističkom prometu.
Milioni dinara za preobražaj domaće radinosti
Pravi zamajac ovom sektoru dala je sistemska podrška države. Ministarstvo turizma i omladine je u protekle tri godine opredelilo ukupno 556 miliona dinara direktnih bespovratnih sredstava za razvoj seoskog turizma. Ova sredstva bila su namenjena izgradnji, rekonstrukciji, opremanju i proširenju kapaciteta vajata, salaša, etno-kuća i pratećih sadržaja (poput bazena, sauna i degustacionih sala).
Kako bi se ovaj trend nastavio i u susret najvećoj svetskoj manifestaciji u našoj zemlji, država je već opredelila dodatnih 150 miliona dinara isključivo za 2027. godinu.
Pored državnih subnecija, ključnu ulogu u modernizaciji srpskog sela odigrali su i evropski pretpristupni fondovi, pre svega IPARD program (Mera 7), kroz koji su poljoprivrednici i ruralni preduzetnici povukli milione evra za diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti na selu.
Platforma "Sela Srbije“
Najznačajniji strateški korak u promociji ruralnog turizma jeste pokretanje nacionalne digitalne platforme "Sela Srbije“. Ova platforma izradjena je sa ciljem da se na jednom mestu objedini i kompletno digitalizuje celokupna seoska ponuda naše zemlje od smeštajnih kapaciteta i tradicionalnih restorana, do vinarija, prirodnih atrakcija i lokalnih manifestacija.
Pomoćnica ministra turizma i omladine Višnja Rakić istakla je da će ova platforma biti direktno integrisana sa svetskom izložbom Ekspo 2027:
- Namera nam je da kroz platformu "Sela Srbije" prikažemo vrhunsku gastronomiju, tradiciju i lepote srpskih sela gostima iz celog sveta. Očekujemo da stotine hiljada inostranih posetilaca tokom izložbe obidje upravo naša sela i doživi autentično gostoprimstvo.
Tržište seoskog turizma brzinom svetlosti menja svoju strukturu, prateći zahteve modernih “bekstva iz grada” (escape from the city) i glamping trendova.
Najznačajniji strateški korak u promociji ruralnog turizma jeste pokretanje nacionalne digitalne platforme „Sela Srbije“. Ova platforma izradjena je sa ciljem da se na jednom mestu objedini i kompletno digitalizuje celokupna seoska ponuda naše zemlje od smeštajnih kapaciteta i tradicionalnih restorana, do vinarija, prirodnih atrakcija i lokalnih manifestacija.
Pomoćnica ministra turizma i omladine Višnja Rakić istakla je da će ova platforma biti direktno integrisana sa svetskom izložbom Ekspo 2027:
- Namera nam je da kroz platformu "Sela Srbije" prikažemo vrhunsku gastronomiju, tradiciju i lepote srpskih sela gostima iz celog sveta. Očekujemo da stotine hiljada inostranih posetilaca tokom izložbe obidje upravo naša sela i doživi autentično gostoprimstvo.
Tržište seoskog turizma brzinom svetlosti menja svoju strukturu, prateći zahteve modernih “bekstva iz grada” (escape from the city) i glamping trendova.
Vojvođanski salaši: Okolina Novog Sada, Sombora i Subotice pretvorila je tradicionalne salaše u luksuzne oaze sa bazenima, konjušnicama i vrhunskim restoranskim sadržajima.
Istočna i Južna Srbija: Stara planina, Sokobanja i okolina Pirota doživljavaju ekspanziju zahvaljujući netaknutoj prirodi, avanturističkom turizmu i zaštićenim proizvodima sa geografskim poreklom (pirotski sir, peglana kobasica).
Ključni izazovi
Komunalna infrastruktura: Pojedina udaljenija sela i dalje imaju problem sa kvalitetom lokalnih puteva, stabilnošću vodosnabdevanja i internet konekcijom.
Digitalna pismenost: Iako mlađe generacije preuzimaju porodična domaćinstva, starijim domaćinima je i dalje potrebna edukacija u vođenju naloga na platformama za rezervaciju i digitalnom marketingu.
Sezonalnost: Preko 60 odsto seoskih domaćinstava radi punim kapacitetom samo od proleća do rane jeseni, zbog čega se radi na uvođenju zimskih wellness i kulinarskih radionica.
Selo kao nosilac održivog turizma
Procenjuje se da će do 2027. godine broj kategorisanih seoskih domaćinstava premašiti 3.000. Uvođenjem savremenih standarda, seoski turizam u Srbiji više nije samo “jeftin odmor na selu”, već postaje premijum proizvod.
Očekuje se da će prihodi generisani direktno i indirektno kroz ruralni turizam (prodaja poljoprivrednih proizvoda na kućnom pragu, suveniri, ugostiteljstvo, vodčke ture) u 2027. godini dostignuti cifru od preko 300 miliona evra. Digitalna integracija omogućiće da stranci unapred rezevišu autentične radionice pečenja rakije, pravljenja sira ili pletenja, čime se čuva kulturna baština Srbije i zaustavlja depopulacija ruralnih krajeva.
"Siva zona“ pod kontrolom
Ogroman doprinos uređenju seoskog turizma dao je centralni informacioni sistem E-turista. Omogućavanjem jednostavne onlajn prijave i paušalnog oporezivanja po ležaju, hiljade domaćina koji su ranije izdavali sobe “na crno” ušlo je u legalne tokove. To je samim domaćinstvima otvorilo vrata za dobijanje državnih subvencija i povoljnih kredita, dok je državi omogućilo preciznu evidenciju turističkog prometa i boravišnih taksi.
Biznis Kurir/Blic