Ako izdajete stan nekome, a niste ovo ispunili, platićete kaznu i do 200.000 dinara! Advokat o obavezi koju mnogi stanodavci u Srbiji ignorišu
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Vlasnik stana nije dužan da prijavi podstanara, već da mu omogući prijavu i obezbedi potrebnu dokumentaciju. Stanar se prijavljuje kod upravnika zgrade ili u MUP-u, u zavisnosti od toga da li traži prebivalište ili boravište.
- Kazne za neispunjavanje obaveza mogu da budu od 50.000 do 200.000 dinara, a najveća odgovornost je na stanaru ako se sam ne prijavi.
- Prijava ne daje stanaru vlasništvo nad stanom, a podzakup je moguć samo ako ugovorom nije izričito zabranjen.
Iako zakon Srbije jasno propisuje obavezu prijave podstanara i vođenja evidencije, mnogi vlasnici stanova izbegavaju ovu zakonsku obavezu.
Koliko iznose kazne ukoliko se obaveze ne ispune, ali i da li podstanar u Srbiji može da izdaje iznajmeljenu nekretninu drugom licu, za emisiju "Redakcija", objasnila je Nada Putnik, advokat.
- Ne postoji obaveza stanodavca, odnosno vlasnika stana, da prijavi stanara. Njegova obaveza je da omogući prijavu. Dakle, dužan je da omogući stanaru da bude prijavljen na toj adresi ukoliko on to izričito zahteva. Kome se prijavljuje? Potrebno je obratiti se upravniku zgrade, ukoliko zgrada ima upravnika, dok je stanar koji živi po ugovoru o zakupu dužan da prijavi sebe na adresu na kojoj boravi, odnosno na kojoj je prijavljen. Drugim rečima, obaveza je inicijalno na stanaru, a ne na zakupodavcu, odnosno vlasniku stana. Vlasnik stana je, još jednom da naglasimo, dužan da obezbedi potrebnu dokumentaciju i da da saglasnost stanaru kako bi on mogao da bude prijavljen, bilo kod upravnika zgrade, bilo u MUP-u. Da li će biti prijavljeno prebivalište ili boravište zavisi od onoga što stanar zahteva - rekla je Putnik.
"Kazne mogu da idu i do 200 hiljada dinara"
Objasnila je ko snosi odgovornost za prijavu stanara i kakve posledice mogu uslediti ukoliko se obaveze ne ispune.
- Kazne zaista mogu da budu velike. Mogu iznositi od 50.000 do 200.000 dinara, u zavisnosti od toga ko onemogućava prijavu. Ukoliko vlasnik stana, odnosno zakupodavac, ne omogući stanaru da se prijavi na toj adresi, može da podleže određenim sankcijama. Najvećoj kazni, zapravo, podleže stanar ukoliko sam sebe ne prijavi. Praktično, obaveza je na stanaru da se prijavi, a na stanodavcu da mu to omogući i obezbedi svu potrebnu dokumentaciju. Danas postoji mogućnost da se dokumentacija dostavi i elektronski, što dodatno olakšava ceo postupak - nastavila je.
Putnik je objasnila čega stanodavci treba da se pridržavaju kako bi zaštitili svoju imovinu i jasno uredili odnos sa zakupcem.
- Stanodavci, nemojte imati bojazan da prijavom stanara na svojoj adresi dajete vlasništvo nad stanom. Time mu ne dajete ni vlasništvo ni suvlasnički odnos, već mu samo omogućavate prijavu prebivališta ili boravišta koja mu je potrebna. Kada je reč o eventualnom izvršnom postupku, ni tu ne postoji razlog za strah. Ukoliko vaš stanar duguje, njegove obaveze iz izvršnog postupka ne mogu se namirivati iz vaše imovine samo zato što je prijavljen na vašoj adresi. Zato apelujem da zaključujete ugovore i, ukoliko izdajete namešten stan, čuvate račune ili napravite zapisnik o primopredaji. Na taj način možete dokazati šta se nalazilo u stanu, pa ni vaše stvari ne mogu biti predmet izvršenja koje se odnosi na vašeg stanara. Stanari po zakonu mogu da izdaju stan koji nije njihov. Ukoliko vi kao zakupodavac to izričito ne želite, onda to mora jasno da bude navedeno u ugovoru, odnosno kroz ugovornu odredbu. Dakle, ukoliko ne želite da vaš stanar, odnosno zakupac, stan dalje daje u podzakup, to izričito navedite u ugovoru o zakupu - za Kurir televiziju, zaključila je Putnik.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs