KO NE PLATI DUPLO ZA PRAZNIK, NEK' SE SPREMI DA ODREŠI KESU: Evo kolike su kazne za gazde koji ne plaćaju praznične dnevnice

Zaposleni koji rade na državni i verski praznik, a poslodavci im ne plate duplo veću dnevnicu za neradne dane, preti kazna od 800 hiljada do dva miliona dinara.

Prema rečima Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata zakon ne poštuju uglavnom manja preduzeća u kojima radnici nisu sindikalno organizovani.

- U malim preduzećima, trgovinskim i ugostiteljskim objektim i STR radnjama masovno je nepoštovanje ove zakonske odredbe. Tu nema sindikata, a i sami radnici ćute i pristaju na takvo stanje stvari. Drugo je pitanje da li svi ti ljudi moraju da rade na državni praznik. Onome ko prima 50.000 dinara ništa ne znači 500 dinara uvećanja na platu i svima njima bi više značilo da budu sa porodicom na državni ili verski praznik - ističe Savićeva.

Ona naglašava da je trenutno situacija mnogo bolja nego pre desetak godina i da velike kompanije poštuju zakon jer ne žele da im se ime pominje u medijima u negativnom kontekstu.

- U velikim privatnim kompanijama se uglavnom poštuje zakon jer imaju sindikate koji ne dozvoljvaju da rad na praznike ne bude plaćen uvećano. To je zasluga sindikata i u 90 odsto kompanija se to poštuje - ističe Savićeva.

Zoran Stoiljković, profesor FPN u penziji i bivši predsednik Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" smatra da bi, s obzirom da od rada pojedinih javnih službi, dežurnih bolnica, apoteka i trgovina svi građani imaju korist, trebalo da se zaposlenima koji rade na praznike i vikendom da se plati uvećana zarada.

- Mislim da se to u principu poštuje u javnom sektoru. Oni koji podnesu neku žrtvu za ograničenja svog slobodnog vremena u redu je da budu nagrađeni, s tim da se u toj situaciji ne nađu jedni te isti. Ne govorim o jednom broju privatnika koji se toga ne pridržavaju, jer tamo gde nema sindikalnog organizovanja to se ne poštuje, a u celoj zemlji nema više od 200 inspektora za rad. Imate tu neku logiku kapitala koja ide sa profitom i ako ljudi rade pet - šest dana u nedelji oni svoju kupovinu vezuju za nedelju. Šoping centri najveći prihod ostvaruju nedeljom i ako je dohodak zaposlenih makar 50 odsto uvećan to je stimulativno jer ako vlasnik hoće dodatni profit onda to mora di da plati - kaže Stoiljković i dodaje da ni u sindikatima nema potpune saglasnosti oko rada vikendom i praznicima.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije veruje da poslodavci koji loše posluju i koji zaposlenima daju minimalne plate ne isplaćuju uvećane dnevnice za praznike, dok uspešene kompanije sa većim zaradama isplaćuju i uvećane dnevnice tokom praznika, noćni i prekovremeoni rad.

- Mi u Uniji smatramo da je potrebno ispunjavati zakonske obaveze i da su oni poslodavci koji to ne rade nelojalna konkurencija ostalima. Pitanje je koliko se poštuje ne samo uvećanje dnevnica za praznik već i plaćanje prekovremenog i noćnog rada. Predviđeno je i da se ne pređe 174 sata na poslu u proseku mesečno, ima priče i da neko ne isplaćuje topli obrok i regres. Velike su razlike između poslodavaca i bilo je onih koji su bili protiv povećanja minimalne zarade - ističe Atanacković.