Drvo znači život.Drvo za nas decu predstavlja kako zdravo detinjstvo, tako i detinjstvo puno lepih uspomena.
U mom selu postoji drvo koje je staro preko sto godina i moja baka kaže da se to drvo zove „zapis“ i nije dobro da se seče.To je drvo u davna vremena okupljalo ljude oko svog stabla i činilo od njih jednu veliku porodicu.Tako danas moja porodica i ja upražnjavamo staru tradiciju okupljanja. Кada stigne leto krošnja našeg drveta je u punom sjaju i krase ga grane obasute modro zelenim lišćem.Mi deca jedva čekamo taj 22. jul .To je datum okupljanja naše rodbine i nas,kada proslavljamo postojanje tog drveta,koje nas ujedinjuje u veliku porodicu koja broji više od tridesetak članova .Moja baka toga dana pravi kolač sa malinama, koji ja najviše volim.Mama pravi grickalice za nas decu, da dok se igramo imamo poslastice sa kojima ćemo dopuniti energiju za igru do kasno u noć.Moji tata i stric su nekada pre svirali violinu i bubnjeve u jednom orkestru ali su to kasnije zbog svojih obaveza zanemarili. Toga dana njih dvojica sviraju samo za nas.Кada se začuje muzika njihovih instrumenata tada svi ustajemo i krećemo da igramo , pevamo i veselimo se. Tokom igre i pesme , naše drvo pod naletima vetra njiše grane, što nama stvara osećaj da i ono prati naše korake i igra sa nama.
Кroz ovu priču ja sam vam opisala mali deo radosti, kao i sećanje koje pamtimo i čuvamo u srcu i mi i naše veliko drvo. Ljudi ne secite drveće jer ne sečete samo stablo već i nečije uspomene i sećanja.
Teodora Radivojević
OŠ „Sava Кerković“, Ljig
