Kada god pogledam u drvo, u njegovu bujnu krošnju, divim se visokom snažnom stablu koje predstavlja istinsku lepotu. Zagledana u prizor koji je kao naslikan, razmišljam o svim vrlinama drveta.
U toj krošnji, sačinjenoj od raznobojnog lišća, kriju se mali životi. Ti životi su ptice očaravajućeg perja i sićušni insekti. Kao pravi domaćin, drvo ih uvek velikodušno ugosti. Ponosno pruža svoje grane i brine se za svoje goste, čini da uživaju kao da su u hotelu. Te sitne životinje veruju tom biću, snažnom i visokom, uvek spremnom da ih zaštiti.
Jesenji povetarac miluje drvo, a ja osećam čist i prijatan vazduh koji odnosi sve loše misli i osvežava mi lice čineći ga nasmejanim. Opalo lišće stvara magičan prizor jesenjih tonova i čini da se oči dive. Drvo pokazuje svoje čari i u proleće, kada sve cveta i buja. Mladi cvetovi ulepšavaju dan svojom lepotom, ponoseći se što su deo drveta.
Drage uspomene, zabave sa društvom, srećni dani kada sam uživala sa prijateljima u velikom hladu drveta, urezane su u moje srce. Drvo je bilo svedok i moje tuge kada sam se brinula da nikada neću uskladiti školske obaveze i treninge košarke.
Uz to božanstveno biće znam da nikada nisam usamljena. Čuva moje slatke tajne, sluša sve probleme i nikada ih nikome ne govori. Kao pravi prijatelj, čekaće me strpljivo na istom mestu da me sasluša i slasnim plodovima uteši.
Svako drvo je jedinstveno. Kada god si tužan ili srećan, izađi u prirodu, zagrli jedno drvo i zahvali mu što postoji tu za tebe, za sve nas.

Sara Kežman 8/4
OŠ ,,Stevan Sinđelić", Beograd