Povlačenje proizvoda koji ne ispunjavaju parametre kvaliteta da bi bili med, koji se upotrebljeva kao namirnica u ishrani, traje već 10 dana, navode iz Veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede.
- U toku službenih kontrola proizvođača i distributera meda na tržištu Srbije, utvrđeno je da med određenih proizvođača ne ispunjava zahteve kvaliteta koji su propisani Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela - navodi se u pisanoj informaciji.
Dodaje se da takav med ne može biti korišćen kao namirnica u ishrani, već samo za kuvanje ili pečenje (pekarski med).
Povlačenje ovakvih proizvoda sa tržišta vrši se na osnovu rešenja veterinarske inspekcije.
Ova inspekcija je prosledila informaciju sanitarnoj inspekciji kako bi se utvrdilo da li se takav med nalazi u objektima kolektivne ishrane.
Veterinarska inspekcija ističe da se ne radi o nebezbednom, već proizvodu koji ne ispunjava parametre kvaliteta.
- U skladu sa ovlašćenjima, biće podnete odgovarajuće prijave, a informacija o utvrđenom stanju je već prosleđena drugim nadležnim organima i inspekcijama radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti - navela je Uprava za veterinu.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović kaže da se ovakva važna akcija nikad se do sada nije dogodila u Srbija, jer su istovremeno angažovani svi nadležni organi, veterinarska inspekcija, tržišna inspekcija, policija, uprava kriminalističke policije, poreska policija i sanitarna inspecija.
- Prema našim saznjanjim, veterinarska inspekcija je uzela preko 150 uzoraka meda na terenu. Po prvi put se u svim uzorcima utvrđuje autentičnost meda, to jest poreklo šećera u medu. Tako se otkrivaju i veoma vešti falsfikati, koji inače prolaze standardne analize - rekao je on.
Živadinović tvrdi da je, prema saznanjima SPOS, do sada otkriveno falsifikovanje meda od strane firme "Med Hani" iz Vučak kod Smedereva, i poljoprivrednog gazdinstva Vučenović iz Sremske Mitrovice.
- Prema našim informacijama tokom kontrola nađen je kako falsifikovani med, koji dominira, tako i pravi med koji ima poremećene faktore kvaliteta iz razloga preteranog grejanja ili čuvanja pre stavljanja u promet - rekao je on.
Živadinović je objasnio da poreklom pravi med može da se prodaje isključivo pod etiketom pekarskog meda, za kuvanje i pečenje, ali ne za konzumaciju.
- Ipak pojava takvog meda prilikom kontrole je simbolična pojava, a u 99 posto slučajeva veterinarska je otkrila falsifikovani med, u rasponu od totalnih falsifikata koji nisu videli pčelu, do medova kojima je dodata značajna količina šećera - rekao je on.
Kako prepoznati falsifikat?
- Na tržištu postoje falsifikati meda koje je lako uočiti golim okom, jer je kristalno providan, dok je pravi med tamnije boje i zamućen. Mešavinu s medom je teško uočiti na prvi pogled i zato se uzorak šalje na analizu, jer su laboratorijaska ispitivanja najpouzdanija. Falsifikat meda nema aromu, ima ukus bombona i šećera - rekao je Živadinović nešto ranije za Kurir.
Dodaje da je cena otkupa bagremovog meda od pčelara 800 dinara, što znači da taj med na tržištu ne može biti ispod 1.500 do 1.800 dinara.
- Treba obratiti pažnju na cenu meda, jer u prodavnicama je kilogram meda oko 500 dinara i to ne može biti pravi med. Vrtići, menze i kafići dobijaju med u kesici koji je 99% falsifikat, a cena tih kesica je 270 dinara po kilogramu - naglašava Živadinović za Kurir.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
