Kroz istoriju se pokazalo da je najbolja, naisplativija i najsigurnija štednja bila - u zlatu! Papirni novac je manje ili više nestabilan zbog neprekidnog štampanja, a samo američki dolar je u poslednjih 100 godina izgubio najmanje 95% svoje vrednosti. S druge strane, cena zlata raste kroz istoriju.
Evo nekoliko primera. Prvi Fordov auto "T model" je 1908. godine koštao 400 dolara ili 20 unci zlata. Danas "ford mondeo" košta oko 25.000 dolara, odnosno 20 unci zlata. Sem toga, 1977. godine cena zlata je bila oko 130 dolara po unci (31,1 gram). Tokom 2000. godine unca je koštala oko 400 dolara, a ove 2018. godine unca zlata košta 1.300 dolara! Da ste 2001. godine kupili zlato za 25.000 evra danas bi imali 100.000 evra! Hiljade ulagača širom sveta zaradili su basnoslovan novac štedeći u zlatu. Za kupovinu luksuzne kuće u starom Rimu bilo je potrebno oko 15 kg zlata, što se i danas može kupiti za istu vrednost.
Poslednjih meseci, zlato se masovno kupuje širom EU zbog potresa na svetskim berzama, posebno što su najjače svetske valute poljuljane tektonskim političkim potresima. Širom Evrope, naročito u Nemačkoj, upravo zbog svega, trend štednje u zlatu raste neverovatnom brzinom! Tvrdnje analitičara grupacije „Goldman Saks“ da će postojeće rezerve zlata biti potrošene u narednih 20 godina signal su da će vrednost tog dragocenog metala u narednom periodu stalno rasti.
KUPITE U SRBIJI NAJČISTIJE ZLATO SA SERTIFIKATIMA, EVO KAKO
Međutim, da bi štedeli u zlatu morate da znate kako da štedite, odosno kako da započnete ovu investiciju. Pre svega treba da znate da zlatan nakit nema veze sa investicionim zlatom, koje je zapravo mera priznata u svetu. Na investiciono zlato ne plaća se PDV u Srbiji, niti u Evropi.
KAKO I U KOJE ZLATO SE ULAŽE?
Za štednju je najbolje investiciono zlato. To je čisto zlato, čistoće 999,9 i strogo garantovane težine. Proizvodi se u kovnicama švajcarskog koncerna Argor Heraeus I Valcambi. Navedene kovnice poseduju LBMA sertifikat koji potvrđuje da je reč o renomiranim proizvođačima investicionog zlata. Svi proizvodi imaju besprekornu reputaciju i zagarantovan fizički integritet.
KAKO POČETI ŠTEDNJU U ZLATU
1. Za kupovinu zlata nije potreban veliki novac. Sa kupovinom zlata možete početi već sa par hiljada dinara i kroz određen vremenski period stvorićete određen štedni fond. Štednja je izuzetno bitna jer osigurava sigurnu i predvidivu budućnost.
2. Period na koji ulažete nije dobro da bude kratak. Ulaganje u zlato je najsigurnije dugoročno ulaganje (3 i više godina). Ovaj savet je bitan, zbog stalnih berzanskih fluktuacija i duži vremenski period vam omogućuje da birate momenat kada ćete konvertovati zlato za novac i na taj način ostvariti i zaradu.
3. Šta je stvarna zarada na zlatu?
Na primer, ako se cena zlata uveća 30% za period od 5 godina, prihvatljiva inflacija za taj period je 10%. Stvarna zarada na zlatu dobija se kao razlika između povećanja cene zlata i stope inflacije u posmatranom periodu. U navedenom primeru stvarna zarada na zlatu je 20 %!
U slučaju da se cena zlata za 5 godina poveća nominalno 10%, pritom stopa inflacije u navedenom periodu je 10%, stvarna zarada je 0% i pritom je sačuvana kupovna snaga novca.
Zaštita kupovne moći novca jeste osnovna upotrebna vrednost investicionog zlata.
4. Cena grama zlata niža je u većim, nego u manjim polugama.
5. Zlato je najlikvidniji imovinski oblik. Njegova cena se zna u svakom momentu i može uvek da se konvertuje za novac bez vremenskog čekanja.
ŠTA SE NAJVIŠE TRAŽI?
Najveće interesovanje ulagača usmereno je prema zlatnim polugama od 50 i 100 grama. One imaju dobro izbalansiran odnos težine i cene grama u njima. Za male i srednje ulagače najinteresantnije su zlatne poluge od 10 i 20 grama i unce, kao i deljive zlatne poluge CombiBar od 50 i 100 grama. CombiBar zlatne poluge satoje se od više spojenih pločica od 1 gram u jednu celinu. Iste su koncipirane da se svaka pločica od 1 gram može odvojiti od ostatka poluge.
CombiBar poluge su neznatno skuplje u odnosu na nedeljive zlatne poluge. Ta cenovna razlika potiče od samog proizvođača.
Tradicionalno u Evropi, medju velikim ulagačima, najpopularnija je zlatna poluga od 250 grama. Mala, kompaktna i izuzetno vredna izaziva poseban osećaj u rukama investitora. Zbog svoje kompaktnosti pogodna je za skladištenje i alokaciju velikih finansijskih iznosa.
Jedan deo ulagača tradicionalno je usmeren prema investicionim dukatima. Najpoznatiji investicioni dukat na našem podneblju je Franc Jozef. Cene zlatnih poluga i dukata možete videti OVDE.
ŠTEDI SE U INVESTICIONOM ZLATU, ALI I U NEKRETNINAMA, NOVCU... ŠTA JE BOLJE?
Zlato je sigurna investicija, otporna na poremećaje na tršistu i periode recesije. To je prepoznato od strane jednog broja ulagača, koji imaju jak afinitet prema ovoj neprikosnovenoj valuti. Danas, zlato u svom portfoliju imaju mudri i ekonomski obrazovani ljudi.
Prilikom kupovine investicionog zlata u našoj zemlji ne plaća se PDV. ( PDV =0%.) Takođe, ni prilikom zamene za novac ne nastaje poreska obaveza, što govori da nema skrivenih i naknadnih troškova.
Najveći broj građana naše zemlje štedi u nekreninama i u raznim valutama. Naši građani izuzetno malo štede u zlatu, iako imaju istu mogućnost kao građani Evropske unije.
Niske kamatne stope postale su evropski i svetski trend. Štednja u bankama pokazuje poverenje javnosti u finansijski sistem zemlje. Niske kamatne stope, omogućile su da investitori dolaze do finansijskih sredstava po povoljnim uslovima, što pozitivno utiče na rast investicija, što u krajnjoj meri generiše rast društvenog bruto proizvoda.
Niske kamatne stope dobre su za privredu i investitore koje imaju deficit (manjak) finansijskih sredstava, ali, ujedno neisplative za investitore koji imaju suficit (višak) finansijskih sredstava i žele ih oročiti u banci da bi ostvarili određeni prinos. Taj disbalans u ceni kapitala, gde sve strane nisu zadovoljne, doveo je do toga da određen broj investitora traži kvalitetnije investicione mogućnosti.
Štednja u nekreninama opterećna je troškovima održavanja i komunalijama, kao i godišnjim porezom na imovinu.
Evropljani imaju veće investicione mogućnosti i studuoznije pristupaju investicijama. U Evropi je kupovina nekretnina neisplativa, zbog naduvanih cena, visokih troškova i poreza. Uzimajući u obzir štampanje evra bez pokrića, niske kamatne stope kao i ponašanje najjačih ekonomija sveta, sve veći broj investitora ulaže u zlato. Zlato prati trend rasta od 2000. godine do danas. Njegova vrednost uvećala se sa 400 $ na 1.200$.
Upravo u tome, kao i u ograničenoj dostupnosti i u skupim troškovima eksploatacije, investitori vide snagu ovog plemenitog metala. Snaga zlata posebno dolazi do izražaja u kriznim momentima. Zlato je jedina valuta koja je unazad 5.000 godina sačuvala svoju kupovnu snagu.
Prilikom kupovine investicionog zlata PDV = 0%, nema troškova održavanja i nema godišnjeg poreza na imovinu. Jedini trošak koji prati ovo ulaganje jeste trošak zakupa sefa, ili drugog sigurnog prostora gde ćete ga čuvati.
Nemačka, Mađarska, Kina, Rusija i Indija u poslednje dve godine osetno su povećale svoje zlatne rezerve i prebacile ih u svoje dvorište. To je dodatno ojačalo investicioni trend prema zlatu u Evropi.
Svi proizvodi iz koncerna Argor Heraeus dostupni su za kupovinu u našoj zemlji.
Zlatara Gold je uvoznik i prodavac investicionog zlata u Srbiji i pruža besplatno sve savete vezane za kupovinu investicionog zlata.
Informacije o kupovini investicionog zlata možete dobiti posetom online platformama:
www.zlatnapoluga.rs/investicionozlato
www.prodajadukata.com/zlatnepoluge
(Promo - tekst / Foto:Promo)
