Slušaj vest

U Srbiji svake godine više od 19.000 ljudi prerano izgubi život zbog posledica pušenja, podaci su Instituta „Batut“.

Pušenje ostaje jedan od vodećih faktora rizika za četiri najčešće bolesti u svetu: kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes i hronične respiratorne bolesti. Ipak, mnogi pušači i dalje ne znaju šta tačno u cigaretama najviše šteti – i kako se ta šteta može smanjiti, makar delimično.

Zamisli sledeću scenu.

Stojiš na terasi, u ruci ti je cigareta. Navika, ritual, momenat mira.

Ali u tom oblaku dimu – kojeg ni ne osetiš posle svih tih godina – krije se nešto što ti je možda promaklo. Nešto što većina pušača nikada zapravo ne razume do kraja.

Jer... znaš li šta tačno u toj cigareti šteti tvojem telu?

cigare.jpg
Foto: Shutterstock

Sagorevanje – neprijatelj u ruci

U običnoj cigareti, duvan gori na temperaturi i do 900 stepeni.

Zvuči ekstremno? Jeste. I upravo ta vrelina pokreće hemijsku lavinu:

• preko 6.000 hemikalija ulazi u tvoje telo,
• više od 100 njih dokazano je štetno – katran, ugljen-monoksid, čestice koje se talože u plućima.

Ironično, ali nije nikotin ono što najviše šteti.

On jeste ono što stvara zavisnost, ali ono što uzrokuje ozbiljne posledice – to je sagorevanje.

Prema rečima kardiologa, prim. dr med. Petra Borovića proces sagorevanja duvana na visokoj temperaturi odgovoran je za stvaranje 7.600 otrovnih jedinjenja.
- Filter ih ne može zaustaviti – prisutni su i u dimu koji aktivni pušač uvlači u pluća, ali i u dimu koji udišu pasivni pušači - kaže ovaj priznati stručnjak.

Zagrevanje – manja šteta, isti ritual

Tu dolazimo do drugog scenarija. I dalje je nikotin tu, samo bez plamena, bez pepela, bez dima.

Zvuči kao naučna fantastika? Ne, već kao stvarnost uređaja koji zagrevaju duvan, umesto da ga spaljuju. Uređaji poput IQOS-a funkcionišu drugačije: oni ne sagorevaju, već zagrevaju duvan do 350°C.

Šta to konkretno znači?

• Nema sagorevanja, samim tim nema dima, ni pepela.
• Značajno se smanjuje količina štetnih materija.
• Osećaj pušenja ostaje – ali sa manje posledica.
• Ne zagađuješ prostor dimom koji šteti drugima.

I što je možda najvažnije – to nije odricanje, već promena bez drame.

Početak promene

Većina pušača ne zna ovu razliku.

Zato smo napravili brz test koji ti može otvoriti oči.

Ne obećavamo čuda – ali ti nudimo priliku za mali, a bitan reset.

Jer promena počinje informacijom.

A zdraviji izbor – samo jednim klikom.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i dalje stoji pri stavu da ne postoji bezbedan duvanski proizvod. Međutim, postoji razlika u nivou rizika. Klasične cigarete su i dalje najštetniji oblik konzumacije duvana – jer kombinuju visoke temperature, sagorevanje i kompleksnu hemiju dima.

Zato je bitno da znaš:

Zagrevanje nije bezbedno, ali jeste manje štetno nego sagorevanje.

Reset nije prestanak – već svesna promena. Jer pravi RESET života – počinje informisanjem. Resetuj navike. Ne život.

MINI TEST: DA LI ZNAŠ OVO?

Odgovori iskreno na sledeće tvrdnje:

1. Pušim cigarete zato što mislim da mi pomažu da se opustim.
2. Nisam znao/la da se većina štetnih materija u cigareti stvara sagorevanjem.
3. Mislio/la sam da su „alternativne opcije“ isto što i elektronske cigarete.
4. Ne bih menjao naviku jer ne želim da se osećam uskraćeno.
Ako si na 2 ili više pitanja rekao/la "da", vreme je za reset.

Ne moraš da prestaneš – možeš da počneš da biraš bolje