Da li reumatoidni artritis može da utiče na funkciju štitne žlezde? Pojedini simptomi za obe dijagnoze mogu biti slični

Autoimune bolesti mogu ići jedna uz drugu, pa su pacijetni sa dijagnozom jedne autoimune bolesti u vežćem riziku da razviju i  druge. Česta autoimuna bolest koju imaju ljudi sa reumatoidnim artritisom (RA) odnosi se na štitnu žlezdu.

- Kod mnogih ljudi prvo se dijagnostikuje reumatoidni artritis, ali to ne znači da uvek počinje ranije. Često je teško znati šta je bilo prvo, jer simptomi problem sa sa štitnom žlezdom, kao i kod ranih simptoma RA, uključuju umor, bolove u telu i druge nespecifične znake - kaže dr Vang.

Međutim, kada osoba razvije bol u zglobovima, može se dijagnostikovati reumatoidni artritis. Tek tada neki lekari pomisle da ispitaju i probleme sa štitnom žlezdom, kaže Vang.

Slični simptomi za obe dijagnoze

Neki simptomi koji se preklapaju uključuju:

• oticanje oko stopala i nogu
• nelagodnost u mišićima
• povećanje telesne težine

Bolesti se mogu pojaviti bilo kojim redosledom ili se desiti istovremeno, kaže Matteson.

- Neko može imati RA i biti lečen, a onda njihov reumatolog može da uradi analizu krvi i pronađe nedovoljno aktivnu štitnu žlezdu. Ili neko može imati hipotireozu i razviti bol u zglobovima koji se pogoršava, a kasnije može da dobije dijagnozu RA - - napominje on.

Često su testovi krvi jedini način da se utvrdi koje stanje izaziva simptome.

Genetska veza između RA i bolesti štitne žlezde

Hašimoto sindrom se javlja kada imuni sistem greškom napadne ćelije štitne žlezde, ometajući njihovu sposobnost da proizvode tiroidni hormon.

Kako su ova dva problema povezana, još uvek nije u potpunosti shvaćeno, ali zajednički geni mogu igrati ulogu u podložnosti autoimunim bolestima.

- Genetski indukovana autoantitela su uobičajena kod ljudi sa RA, a autoantitela takođe posreduju u autoimunoj bolesti štitne žlezde. Isti put koji kontroliše svaka od ovih bolesti može dovesti do puteva za druge autoimune bolesti - kaže Vang.

Eric L. Mateson, profesor reumatologije na Mejo KLinici i Ročesteru, Minesota, kaže da je srčana bolest takođe češća među osobama sa hipotiroidizmom i RA.

- Kada imate nedovoljno aktivnu štitnu žlezdu, možete se osećati umorno, baš kao i kod reumatoidnog artritisa. Svi pretpostavljaju da je to RA, tako da niko ne razmišlja da traži alternativne uzroke - rekao je on. 

Istraživanje pokazuju vezu između dve autoimune bolesti

Jedna studija izraelskih istraživača, objavljena u oktobru 2018. u Best Practices and Research Clinical Rheumatologi, procenila je skoro 12.000 ljudi sa RA i upoređivala ih sa 58.000 Izraelaca bez te bolesti i dokumentovala da su bolesti povezane.

Istraživači su otkrili da je stopa disfunkcije štitne žlezde - bilo hipotireoze ili hipertireoze - povećana kod ljudi sa RA u poređenju sa drugima, pri čemu je prvi češći od drugog. Lekari koji leče pacijente sa RA treba da budu svesni mogućnosti komorbidne disfunkcije štitne žlezde, zaključili su istraživači.

Studija danskih istraživača, objavljena u časopisu Medicine u oktobru 2017, na sličan način je dokumentovala ovakvu pojavu. U ovoj studiji od 439 osoba sa novodijagnostikovanim RA, utvrđeno je da je prevalencija poremećaja štitne žlezde kod ovih osoba 16 odsto, pri čemu je najčešći hipotireoza.

Analiza krvi je važna za dijagnozu štitne žlezde

- Ako neko sa RA ima neobičan zamor koji se pogoršava i dobija na težini, ovi simptomi bi trebalo da nas navedu da pomislimo da njihova štitna žlezda ne funkcioniše kako treba, i tada je razumno proveriti funkciju štitne žlezde testovima krvi - kaže Mateson.

Ponekad se problemi sa štitnom žlezdom slučajno otkriju. Alternativno, ponekad osoba ima hipotireozu i razvije bol u zglobovima koji se pogoršava, a kasnije im se može dijagnostikovati RA.

- Neko može imati RA i biti lečen, a onda njihov reumatolog može da uradi analizu krvi i pronađe nedovoljno aktivnu štitnu žlezdu - kaže Matteson.

Ljudi sa RA čiji reumatolog ignoriše da imaju problem sa na nespecifičnim simptomima kao što su umor i moždana magla, jer krvni markeri pokazuju da postoji dobra kontrola RA, trebalo bi da budu istrajniji da se urade potrebni, dodatni testovi, kaže on. 

Testiranje je takođe važno jer druge stvari mogu izazvati probleme sa štitnom žlezdom koji su još ozbiljniji, uključujući rak štitne žlezde, kaže on.

Postoje dobri tretmani za bolesti štitne žlezde i za RA

Dobra vest je da se hipotireoza može relativno lako lečiti sintetičkim lekovima za štitnu žlezdu. Hipertiroidizam je malo izazovniji, ali su dostupni i tretmani za ovo stanje. Često će reumatolog prepisati lek za štitnu žlezdu, ili može uputiti osobu endokrinologu, kaže Vang.

Takođe, lekovi za štitnu žlezdu neće ometati dejstvo lekova za reumatoidni artritis, tako da se oba stanja mogu lečiti istovremeno i uspešno, kaže Matteson.

Dijagnostikovanje poremećaja štitne žlezde u najranijoj fazi je uvek idealno, kažu lekari. To može biti važno i za reumatoidni artritis. Studija Medicine otkrila je da su pacijenti sa RA sa poremećajima štitne žlezde imali značajno lošiji početni odgovor na lečenje RA nakon četiri meseca, u poređenju sa pacijentima bez problema sa štitnom žlezdom, što je dovelo istraživače do zaključka da prisustvo poremećaja štitne žlezde kod pacijenata sa RA sugeriše agresivniju reumatoidnu bolest.

 Izvor: everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs

Ovo su prvi znaci artritisa: Direktor Instituta za reumatologiju otkriva zašto je ključno početi lečenje u prva 3 meseca od pojave tegoba