Na okruglom stolu u Beogradu, Grabundžija je tražio i da vlast nađe zakonsko rešenje koje bi zaštitilo penzionere prilikom zaplene imovine od javnih izvršitelja.
- Stan penzionera ne može biti predmet plenidbe, nego se mora naći izričito rešenje da to ne bude iseljavanje penzionera - dodao je Grabundžija.
Kazao je da su zajedničkim radom svih udruženja penzionera u Srbiji uspeli da jedan deo pitanja usklade sa ministrom finansija i predsednikom Vlade u prethodnom sazivu.
- Korigovali smo neke predloge i povećali ih na veći nivo, ali želimo da se prosečna penzija sa 47 poveća na 60 odsto od prosečne zarade - kazao je Grabundžija.
Na sastanku je istaknuto da je prosečna penzija 46.000 dinara što, kako su rekli iz sindikata, nije ni polovina potrošačke korpe.
- Država ima obavezu da obezbedi zaradu koja je adekvatno usklađena sa potrošačkom korpom - kazao je Grabundžija.
Pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Bojana Milenović rekla je da su pitanja od značaja za penzionere takođe od značaja za čitavo stanovništvo.
Ona je kazala da se penzijski sistem u Srbiji, a posebno penzijsko i invalidsko osiguranje, sastoji od 2,8 miliona osiguranika i 1,6 miliona korisnika.
- Izmenom propisa iz 2022. godine, omogućeno je da u 2023. i 2024. godini penzije budu usklađene sa kretanjem zarada - kazala je Milenović.
Dodala je da je Srbija za poslednje nepune tri godine imala pet usklađivanja penzija – tri redovna i dva vanredna.
"Sasvim je sigurno da će realni rast penzija biti veći od 10 odsto u ovoj godini. Očekujemo da će u 2025. godini primanja penzionera biti realno povećana u značajnoj meri", kazala je Milenović.
Rekla je da će naredno redovno usklađivanje penzija biti mesec dana ranije u odnosu na uobičajno usklađivanje, počev od decembra ove godine.
Biznis.kurir.rs/Beta