U četvrtak, 10. oktobra, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Adria Media Groupom predstaviće neke od nagrađenih inovativnih rešenja za stvaranje gradova otpornih na klimatske promene, na svojevrsnom sajmu ideja “In The Zone” u parku Manjež, koji će se održati u sklopu jednodnevnog događaja “Građani pokreću grad budućnosti / Re-imagining the city”.

Samit o klimatskim promenama glavna je tema ovogodišnjeg zasedanja Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, gde su predstavnici više od 190 zemalja raspravljali o temi koja već najdirektnije utiče na naše živote i uticaće sve više u godinama i decenijama koje dolaze. Grupa naučnika okupljenih u međunarodni panel vlada o klimatskim promenama (IPCC) objavila je nedavno izveštaj koji pokazuje da je prethodnih par godina nivo mora globalno povećan 3.3 centimetar da se koncentracija CO2 i dalje povećava što vodi daljem ubrzanom zagrevanju Planete, topljenju glečera i gubicima u ekosistemima i biodiverzitetu. Krajem septembra ove godine širom sveta održan je niz klimatskih štrajkova na kojima su učesnici zahtevali hitne, konkretne mere i akcije svih država u borbi protiv klimatskih promena. Samo 20. septembra više od 4 miliona ljudi je protestovalo uz podršku organizacija mladih na 4500 lokacija u 150 država ukazujući na neophodnost globalnih akcija za ublažavanje posledica klimatskih promena, ali i na individualnu odgovornost za klimatsku i egzistencionalnu krizu u kojoj se čovečanstvo nalazi.

U kontekstu ublažavanja klimatskih promena i jačanja otpornosti na izmenjene klimatske uslove, Republika Srbija bi trebalo da ispuni međunarodne obaveze koje proizlaze iz Okvirne konvencije UN o promeni klime i Sporazuma o klimi iz Pariza, kao i obaveze koje proizlaze iz procesa pristupanja Evropskoj uniji.

U cilju pružanja pomoći gradovima i opštinama, Srbija je dobila „Izazov za inovativna rešenja” u okviru projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene” Ministarstva zaštite životne sredine i UNDP-a, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Kroz „Izazov za inovativna rešenja“ aktivno su uključene jedinice lokalne samouprave i građani, javna preduzeća, akademski sektor i organizacije civilnog društva, kao i fizička lica u pronalaženju novih ideja za smanjenje emisija i povećanje otpornosti na klimatske promene.

Na „Izazov za inovativna rešenja“ pristiglo je 111 prijava, a izabrane su 34 ideje za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte koji potiču iz sektora energetike, saobraćaja, upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva. Nagrade za inovativnost dobilo je 25 inovativnih tehničko tehnoloških rešenja i biznis modela, čiji su nosioci pojedinci, javne i privatne kompanije, lokalne samouprave, nevladine organizacije, istraživačke i naučne institucije.

Učesnici izazova doprinose rešavanju važnog društvenog, ekonomskog i ekološkog problema. Kroz Klimatski inkubator pobednici izazova dobijaju ekspertsku i mentorsku pomoć kako bi razvili svoje ideje u praktična rešenja, stiču nova znanja i veštine, kao i sredstva za za sufinansiranje primenu svojih „zelenih“ projekata.

Koristi koje će Srbija imati od nagrađenih inovativnih ideja su brojne, poput smanjenja koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi proizvodnjom i primenom biouglja, efikasnije odvajanje organskog i neorganskog otpada, kao i tretmana otpadnih ulja , kako bi se dobila energija, topla voda i đubrivo.

Grad Kraljevo je dobio nagradu za inovativnu ideju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) kroz rano otkrivanje šumskih požara (kao značajnog izvora GHG), kao i mapiranje šuma radi uspostavljanja sistema rane najave šumskih požara.Institut Mihajlo Pupin iz Beograda je nagrađen za ideju upotrebe inovativnog tehničkog rešenja u obradi poljoprivrednog zemljišta, koje u potpunosti zamenjuje korišćenje fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije.

Ideju za prečišćavanje vazduha osmislio je Institut za multidisciplinarna istraživanja iz Beograda, sa novim biotehnološkim rešenjem za smanjenje emisija ugljen-dioksida u urbanim područjima gde je vazduh najzagađeniji. Iz oblasti cirkularne ekonomije nagrađena je ideja preduzeća Jugo-Impex E.E.R. koja predviđa izdvajanje freona i pur pene pri recilaži uređaja za hlađenje, pri čemu se dobija novi proizvod, apsorbent za sakupljanje benzina i nafte u slučaju njihovog izlivanja u životnu sredinu. Nacionalna asocijacija električnih vozila nosilac je ideje za uspostavljanje otvorene mreže za punjenje električnih vozila, kao i razvoj softverske platforme „e-Mobility Cloud Center“, koja bi pružala informacije o stanicama za punjenje.

Jedan od nagrađenih projekata predviđa izgradnju unapređenog solarnog sistema za koncentraciju sunčeve energije i proizvodnju toplotne i električne energije za potrebe grejanja i hlađenja, javne rasvete, kao i preradu otpadnih voda.

Jedna od nagrađenih ideja predviđa i postavljanje Eko oaze u Blok 19a, koja će postati reorganizovani životni prostor povećanjem korišćenja obnovljivih izvora energije, uvođenjem energetski efikasnog osvetljenja i uvođenjem zelene arhitekture.

Ideja kompanije VIP Mobile za mapiranje biciklističkih staza pomoću podataka sa mobilnih telefona i matematičkog modela za planiranje ruta znatno može doprineti boljem urbanom planiranju u gradovima

U fazi implementacije od januara 2019. godine do decembra 2020. godine finalisti bi svoje ideje trebalo da primene u praksi. Finalne nagrade će biti dodeljene 2021. godine timovima koji su ostvarili najveći napredak u realizaciji projekta.

Šta je inovacija?

U okviru ovog izazova, pod inovacijom se smatraju nove tehnologije ili inovativna primena postojećih tehnoloških rešenja po prvi put u Srbiji: novi ili unapređeni poslovni modeli ili procesi, uključivanje građana u donošenje odluka, planiranja i upravljanja podacima, na primer pojednostavljenjem pristupa podacima o upravljanju energijom u lokalnoj zajednici, pronalaženje održivih rešenja koja će dovesti do trajnih promena, uključivanje različitih aktera poput preduzeća, organizacija civilnog društva, naučno-istraživačkih ustanova, lokalnih samouprava i fizičkih lica u definisanje predloga rešenja, rešavanje socijalnih pitanja poput rodne ravnopravnosti, marginalizovanih grupa i nezaposlenosti.

Ključni sektori za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte (GHG)

Povećanje udela obnovljive energije, poboljšana energetska efikasnost i modernizacija industrijskih procesa su ključna područja za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koji potiču iz energetskog sektora. U sektoru poljoprivrede predviđen je dalji razvoj stočarstva, proizvodnje hrane i prerađivačke industrije što takođe ima značajne potencijale za smanjenje emisija GHG. Način na koji se obrađuje zemljište ima značajan uticaj na klimu: vrsta useva koje gajimo, tehnologija koju koristimo za navodnjavanje i berbu. Upravljanje otpadom je jedan od sektora koji sve više doprinosi emisijama GHG i kako bi se udvostručila trenutna stopa recikliranja u Srbiji, biće uspostavljen veliki broj regionalnih centara sa postrojenjima za odvajanje otpada, dok će se količina i kapacitet postojećih centara za reciklažu povećati. Fokus će takođe biti na smanjenju otpada i odvajanju otpada prema izvoru nastajanja. Javne usluge za energetski sektor lokalnih samouprava su: centralno grejanje, javna rasveta i do određene mere distribucija gasa. Efikasnost sistema za snabdevanje toplotom je niska jer su sistemi stari, loše održavani, zastareli i često bazirani na prevelikoj toploti, što rezultira značajnim gubicima energije kako u proizvodnji, tako i u distribuciji. Postoji velika potražnja za većom količinom energije, kao i povećana potreba za njenom efikasnom upotrebom i štednjom.

Mnogi drugi sektori imaju neiskorišćeni potencijal za smanjenje emisija GHG i poboljšanje svakodnevnog života građana. Ovo uključuje javni prevoz, upravljanje otpadom (sakupljanje, reciklaža, odlaganje), čišćenje i održavanje ulica, puteva, parkova, zelenih i rekreativnih područja, upravljanje i održavanje zelenih pijaca, organizovanje parkiranja i održavanje javnih parkinga itd. Neke od ovih usluga mogu proizvesti značajne količine emisija GHG usled upotrebe velikog broja vozila i mašina.

U četvrtak 10. oktobra, u parku Manjež , građani će imati priliku da vide neke od nagrađenih inovativnih tehničko tehnoloških rešenja i biznis modela kao i drugih održivih rešenja koji će biti izloženi nu okviru “In The Zone” programa. Ovaj svojevrsni sajam ideja, tehnologija i poslovanja se održava u sklopu jednodnevnog događaja “Građani pokreću grad budućnosti / Re-imagining the city”, koji organizuje UNDP u saradnji sa Adria Media Group. Događaj ima za cilj povezivanje građana, privatnog sektora i lokalnih vlasti kako bi podržali neophodnu promenu ka transformaciji u pametne gradove otporne na klimatske promene.

Više o događaju saznajte na: http://gradovi-buducnosti.adriamediagroup.com/

Program u parku Manjež je otvoren za javnost.

Promo tekst