EVO GDE JE DANAS NAJBOLJE ČUVATI VEĆU KOLIČINU KEŠA - NE, NIJE SLAMARICA! Pretvoriti ga u zlato jedna je od opcija, ali ni to nije ono najpametnije

U jutarnjem programu "Redakcija" na Kurir televiziji, analizirala se goruća tema štednje i poverenja u finansijske institucije. Povod za razgovor bila je vest da građani Nemačke van banaka, u gotovini, čuvaju čak 400 milijardi evra, o čemu su govorili gosti Dejan Popović Tigar, biznismen i vlasnik industrije zlata i Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica. 

Popović naglašava da građani žele da imaju novac pri ruci, uz sebe, a ne u sistemu nad kojim nemaju kontrolu:

- Računam da im je sigurnije da novac bude tu, na dohvat ruke. U svakom slučaju, uvek bih preporučio ulaganje u zlato.

Dušan Uzelac dao je širi kontekst, objasnivši kako kriza utiče na štednju:

- U svim kriznim vremenima raste štednja, ne zato što ostaje više novca, već zato što se građani uzdržavaju od trošenja i odlažu krupne životne odluke.

Kao jedan od upečatljivijih primera dao je domaći fenomen:

- U Srbiji je slamarica na visokom nivou. Srpska slamarica je mitsko biće. Niko ne zna koliko u njoj tačno ima novca. To je pokazatelj nepoverenja. Građanin ne želi da mu novac bude van domašaja, van kontrole.

On je naveo i primere iz Evrope:

- U nekim zapadnim zemljama postoje čak i prekršaji zbog posedovanja većih iznosa gotovine. U Sloveniji je osnovan pokret za keš kao ustavno pravo. To u Srbiji ne može da prođe. Ovde je keš i dalje dominantan.

Popović je skrenuo pažnju na sve veću upotrebu bankarskih sefova kao prelaznog rešenja za one koji ne žele da novac drže ni kod kuće, ni u standardnom štednom računu:

- U zadnje vreme prisutno je i ostavljanje novca u sefovima. To je neko među-rešenje. Deluje sigurnije, tajnovitije. U nekim bankama morate da najavite isplatu i po nekoliko dana unapred. Sve to utiče da se ljudi opredele za sefove.

Uzelac je objasnio psihološki i ekonomski aspekt štednje:

- Štednja nije akcija, to je manifestacija. Štedi se u potrošnji. Odnosno, ono što ne kupite, to je vaša ušteda. To je emotivna igra sa sobom, odlučujete čega ćete se odreći i zbog kog višeg cilja.

On je upozorio na suštinsku zamku štednje u bankama ako kamate ne prate inflaciju:

- Ako je inflacija 3%, a banka daje 2%, vi ste izgubili 1%. Ušteđevina mora da trči brže od inflacije.

Na pitanje da li je štednja u stranoj valuti ili zlatu pametnija, Uzelac odgovara:

- Zlato je lična preferencija. Ne proizvodi dodatnu vrednost. Ono je zimnica, konzervirate novac za buduću potrošnju. Ali zlato samo po sebi ne stvara novo zlato.

Dodaje da zlato ima svoju cenu zbog tri komponente: upotrebne vrednosti u industriji, nakita i bankarskog faktora, ali i upozorava:

- Ako se bankarski sistem odvoji od zlata, ono gubi na vrednosti.

Popović je reagovao na sagovornikovo objašnjenje i rekao:

- Zlato nije obnovljiv resurs. Zato hiljadama godina ima status sredstva za čuvanje vrednosti. Kriptovalute su verovanje u struju, a zlato je opipljivo. Kilogram zlata sada košta 90.000 evra. Nedavno je bio 30.000. To je pokazatelj koliko je stabilno.

Na konkretno pitanje gde bi danas ostavio 50.000 evra, Popović odgovara:

- Ne kod kuće, ali bankarski sef je skroz okej. To mnogi praktikuju. Gotovina i dalje ima svoje poklonike. Ljudi jednostavno žele sigurnost.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs