Slušaj vest

Mnogi građani u trgovinama kusur od dva, tri, pet i deset dinara ostavljaju kasirki jer s jedne strane ne vole da uzimaju sitan novac ili smatraju da će to radnica upamtiti pa ako im nekada bude falilo dinar, dva ili pet da neće praviti problem. Međutim, nije uvek tako...

Na društvenoj mreži X pojavila se objava jednog korisnika koga je potez prodavačice razbesneo. Njegovu objavu prenosimo u celosti:

- Prodavačica u prodavnici u kojoj kupujem svaki drugi dan i gde godinama redovno ostavljam gvozdeni kusur, nije imala da mi vrati 20 dinara i sada tri nedelje kasnije se požalila mojoj mami kako nikada nisam doneo tih 20 dinara hahahah! Hrani pseto da te ujede - piđe u objavi koja je pokrenula klavinu komentara:

3.jpg
Shutterstock 

- Da sam svaki put uzeo taj kusur od 2, 5 ili nekad 10 dinara sada bih imao jednu celu IT platu u američkoj kompaniji - napisao je drugi korisnik.

Nekima nije bilo jasno kako to kasirka nije imala da vrati kusur, a potrošač ipak duguje njoj te je autor objave objasnio da je račun iznosio 1.020 dinara, a da je dao1.200 gde ona nije imala da vrati kusur pa je rekla da da 1.000.

- Eto tako dugujem 20 dinara - objasnio je autor.

Poučeni ovakvim iskustvom mnogi su napisali da uzimaju kusur do poslednjeg dinara.

- Zato uvek uzmem kusur do poslednjeg dinara i nije me sramota da cekam jedan dinar jer je to moj dinar - piše u jednom od komentara:

kasirka.jpg
Shutterstock/Ilustracija 

- Ja sam kulturno rekla da ću ubuduće ići sa blokčetom da pišem svaki dinar koji mi nisu vratili jer nemaju sitno. Promenila boju kasirka. Sutradan dolazim nema 20 dinara da mi vrati.... Ćutala i čekala... Iz svog novčanika mi vadila kusur. Od mene više ni dinar - napisala je jedna korisnica.

- Doživela sam da mi čovek posle 20 godina ostavljanja kusura sitni 200 dinara kako mu ne bih ostala dužna pet. Sledeći put sam stajala na kasi, a red iza mene 30 ljudi i čekam svojih pet dinara. On ljut, vadi 10 pošto nema sitno, rekoh hvala ne treba, hoću svojih 5 - glasile su neke od reakcija.

Neki potrošači su napisali da su za mesec dana od tih sitnih para skupili oko 1000 dinara.

- Živeli smo na 30 metara od prodavnice kupovalo se i pre i popodne. Kusur sam ostavljala kada mi kaže nema da vrati, a ti dani su bili skoro svaki drugi dan. I jednom ostanem dužna tri dinara. I dođem sutradan nije mogla da izdrži odmah sam uredno prozvana na kasi kako dugujem tri dinara.