OTROVALI STE SE HRANOM, EVO MOŽETE LI TO DA UNOVČITE ! Postupak komplikovan i skup, evo šta bi na kraju mogli da izvučete

Pojeli ste nešto pokvareno u restoranu ili se otrovali neispravnom namirnicom kupljenom u prodavnici, ali šanse da isterate pravdu i dobijete nadokadu za pretrpljene bolove i strah su minimalne.

- Ukoliko se otruje hranom potrošač naravno ima pravo na odštetu, ali da bi je dobio treba da se utvrdi tačan uzrok trovanja, što nije lako. Čovek u toku dana pojede pet različitih vrsta hrane i najteže je utvrditi stvaran uzrok problema. Proces dokazivanja je dugotrajan. Prvo treba utvrditi kolika je zaišta šteta, ko će utvrditi da li je život bio ugrožen, koliko dugo je čovek bio bolestan, da li je mogao da radi. Pitanje je kako da dokaže da je upravo to bio uzrok trovanja. Neko mora da identifikuje uzorak koji je doveo do trovanja. Za to treba pomoć stručnjaka, a na prvom mestu su sanitarni ispektori koji treba da uzmu uzorke hrane sa mesta gde se sprema hrana. Sam čin dokazivanja je užasno težak. Neko treba nepogrešivo da stoji iza svoje tvrdnje na sudu, a neko drugi mora da se brani. Ne znam da je neko uspeo da se izbori sa tim - kaže Nikolić.

On dodaje da je poseban problem što je leto i organizam je osetljiviji.

- Stomaci su osetljiviji i put do isterivanja pravde je užasno težak. Vi tužite i vi treba da dokažete da to što ste pijeli nije bilo dobro i da je baš to uzrok štete koju ste pretrpeli. Najbitnija je prevencija. Nemojte kupovati na malim neuglednim kioscima gde možete da vidite da nešto nije u redu. Procenat higijene mora da se ispoštuje 100 odsto - ističe Nikolić.

Da je vođenje sudskog postupka zbog trovanja hranom neisplativ i uzaludan posao smatra i advokat Vojin Biljić, koji ističe da su, i u slučaju da potrošač uspe i da dokaže čime se otrovao, odštete toliko male da nikome ne savetuje da se upušta u dugotrajan sudski postupak.

- Ukoliko trovanje hranom nije ostavilo trajnije posledice, može samo da se podnese tužba za pretrpljeni fizički bol i stah. Odšeta se utvrđuje u zavisnosti od posledica. Za to mora da se angažuje veštak, a to košta. Obično posledice trovanja hranom traju jedan ili dva dana i nikome nije interes da zbog toga ide na sud jer bi ga koštalo više od eventualne odštete koju bi mogao da dobije. Na Zapadu su odštete velike, a u Srbiji se ne isplati jer sudski postupak traje po pet ili šest godina i na kraju bi troškovi bili veći od onoga što bi mogao da dobije - objašnjava Biljić.

On svetuje potrošačima da im je bolje da ukoliko sumnjaju ko ih je otrovao hranom da taj lokal prijave nadležnoj inspekciji ili eventualno pregovaraju sa njim o nadoknadi štete.

- Ako taj restoran ima strah od inspekcije ili od objave u medijima onda treba da pregovaraju sa njim o nadoknadi štete - ističe Biljić.