Za duga putovanja na brzim putevima i auto-putevima ili za redovnu upotrebu s teškim prikolicama, snažniji motor može više da vam pomogne.
Koliko konjskih snaga ili kilovata vozilo treba da ima? Ne postoji opšti odgovor, već zavisi od namene. ADAC Autotest otkriva koji model ili kolika je snaga za koga prikladna, kao i da li nudi uvek dovoljno sigurnosti.
Svako ko se odlučuje za novo ili polovno vozilo trebalo bi prethodno da definiše svoje želje. Prvenstveno, trebalo bi sebi da postavite pitanja da li novi auto mora da ima četvoro vrata i/ili veliki prtljažnk, da li je dovoljno pet sedišta ili bi praktičnije bilo sedam, kao i da li bi trebalo da nabavite i pričvršćivače za dečija sedišta.
Isto tako, treba ispitati i pogon na sve kotače kako biste bili sigurniji, pogotovo zimi, kao i navigacioni sistem i klima uređaj.
U jednom trenutku postavlja se pitanje koje često ima presudan uticaj na cenu automobila: Kakav motor treba da ima i koliko je kW/KS (snage), zapravo, potrebno?
Individualna namena
Ne postoji opši odgovor na ovo složeno pitanje, piše Fenix. Ono što je sigurno zavisi od namene korišćenja, a za to je važno proveriti svoje individualne potrebe, odnosno koliko često biste putovali sa teškim teretom, koji su krajevi kojim prolazite, težina vozila i slično.
Sve više konjskih snaga
Današnja motorna vozila obično su dovoljno motorizovana da zadovolje standardne zahteve, pa i one sa osnovnim pogonom.
Čak i sa najmanjim motorom u Golfu 8 1.0 TSI sa 110 KS, 100 km/h postiže za 10,2 sekunde uprkos masi praznog vozila od 1.300 kilograma. Sedamdesetih godina to su mogla samo vozila s motorima velike zapremine sa šest ili osam cilindara ili nabrušeniji strojevi sa sufiksom Abarth ili GTI.
Golf GTI racing roll, koji teži samo 810 kilograma, uspeo je da ubrza do 100 km/h samo malo brže s istim konjskim snagama za tada neverovatnih 9,2 sekunde. Ali, koja ocena performansi vozila je stvarno značajna?
Okretni momenat
Čisti broj konjskih snaga ili kilovata malo govori, jer svaki automobil različito pretvara “konjske snage” u zavisnosti od dizajna motora.
Brojka poznata iz automobilske četvorke za ubrzanje od nula do 100, takođe, nije relevantna, jer mnogi automobili iz mirovanja smanjuju snagu kako bi zaštitili materijal, ali onda u kretanju nastavljaju energično da marširaju.
Drugi rade upravo suprotno i pokazuju vrednost od nula do 100, kako bi bili adut kupcima automobila ili barem u kvartetu.
Kriva momenta motora je ključna. I to ne iz mesta – to samo impresionira vozača pored vas kada brzo krenete na semaforu.
Ali, kada vam je to stvarno potrebno, na primer prilikom preticanja kamiona ili ubrzavanja na ulazu na auto-putu, a to je raspon brzine od 60 do 100 kilometara na čas.
Zato ADAC standardno testira ovo ubrzanje u svom auto-testu. Manevar preticanja od 60 do 100 kilometara na čas prikazan je i ocenjen u poglavlju Performanse.
Kriterijumi ocenjivanja ADAC-a ukazuju na vreme ubrzanja od 4,35 do 8,63 sekunde kao dobro do dovoljno.
Stoga, razuman je vremenski okvir za ubrzanje između 5,5 sekundi i osam sekundi. Unutar tog vremenskog okvira vozilo pređe, otprilike, 122 metra (za 5,5 sekundi) do 178 metara (za osam sekundi).
Tablica: performanse i masa praznog vozila
Na temelju ovih pretpostavki i rezultata ADAC testa automobila, potrošačima se može dati preporuka za odgovarajući motor. Ovo su približne vrednosti za prosečnu upotrebu, koje mogu da variraju gore ili dole za oko pet KS.
Preporučena motorizacija u zavisnosti od težine vozila:
MASA/SNAGA
1000 kg 59KW/80KS
1250 kg 74KW/100 KS
1500 kg 88KW/120 KS
1750 kg 103KW/140 KS
2000 kg 118KW/160 KS
2250 kg 132KW/180 KS
2500 kg 147KW/200 KS
Više konjskih snaga znači i veću sigurnost
Ova preporuka namenjena je vozilima s prosečnim ponašanjem pri korišćenju. Ako se automobil, uglavnom, vozi u gradu, manja snaga motora može biti dovoljna.
Za duga putovanja na brzim putevima i auto-putevima ili za redovnu upotrebu s teškim prikolicama, snažniji motor može imati smisla.
Ali, zapravo, postoji još jedan razlog da pomno pogledate izmerene vrednosti i ocene u kategoriji performanse vožnje, jer ne nude svi automobili dovoljno performansi da obezbede sigurnost u svim situacijama vožnje.
Najbolji primer je Dacia Spring Electric 45. Sa njim i ostalim modelima sa slabijim motorima, manevri preticanja na prometnim seoskim putevima ili ulazima na auto-puteve mogu biti pravi test za živce, pa čak i opasni.
Malo električno vozilo uspeva međusprint od 60 do 100 km/h za tačno 14,86 sekundi i za to mu treba punih 330 metara.
Naime, standardni ulaz na auto-put dugačak je 250 metara. Dok je testirani Tesla Model S mogao ubrzati od 100 km/h za samo 1,64 sekunde i 36,4 metra, Dacia Spring još uvek mora da vozi 80 metara da bi postigla isti učinak.
kurir.rs/Poslovni dnevnik
NE PROPUSTITE
