Narodna banka Srbije pripremila je izmene dva finansijska zakona, prema mišljenju pojedinih, istorijska. Građani i stručna javnost i svi oni koji su zainteresovani mogu da u okviru javne rasprave dostave svoje sugestije. Pitanje svih pitanja - da li će nam to poskupeti i rate za stan.
Narodna banka Srbije menja dva važna zakona kojima se reguliše poslovanje bankarskog sektora i po svemu sudeći zateže odnos sa bankama. Prvi, koji garantuje zaštitu korisnika, iščekuju klijenti, ali ne i bankari. Drugi se bavi samim poslovanjem, akcionarima i poveriocima banaka.
Plafoniranje kamatnih stopa
Ono što najviše interesuje građane jesu predložena rešenja u pogledu ograničavanja maksimalnih iznosa kamatnih stopa i novi Nacrt zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga to i sadrži. Najpre, zanima ih uticaj na stambene kredite.
Kada je reč o stambenim kreditima na novoodobrene kredite sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom primenjivalo bi se ograničenje koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za te kredite uvećanoj za 1/5 (20 odsto, 0,2 procentna poena).
„Budući da je zahvaljujući privremenoj meri NBS prosečna ponderisana kamata stopa na evro indeksirane stambene kredite oborena na 4,53 odsto (stanje u julu ove godine), to znači da prilikom odobravanja novih stambenih kredita nominalna kamatna stopa ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto", ističu iz NBS.
Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od pet odsto sve do 31. decembra 2026. godine (prelazna odredba Nacrta zakona), nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene – prosečna ponderisana stopa uvećana za 20 odsto (0,2 procentna poena).
Da li će onda ova razlika u promilima uticati na rate?
"NBS, za još dve godine, praktično do kraja 2026. godine, produžava administriranje kamatnih stopa. Kakav će biti uticaj u tom trenutku, kada istekne ograničenje, to će zavisiti od preovladavajuće referentne kamatne stope u tom trenutku.
Znači, kolika će biti referentna kamatna stopa, koliki će biti tromesečni ili šestomesečni euribor od toga će zavisiti kolika će biti rata kredita. Ako je pretpostavka da idemo u pravcu smanjivanja kamatnih stopa, tendencija je, i centralna banka je verovatno to proračunala, da u momentu kada istekne ograničenje, da će tržišta ili generalno ekonomija u celini biti na tom nivou, gde će kamatne stope se vratiti u neki prihvatljiv nivo za zdrave ekonomije, a to su vrednosti od oko 1,5-2%", rekao je Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singidunum.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku, dve godine unapred je teško proceniti.
"Moratorijum ističe krajem ove godine i NBS je to predvidela, zbog toga u pravom trenutku uvodi i ograničenje. Dakle, sa ovih negde 4,5%, postojao bi značajan prelazak sa administrativne na tržišnu stopu i to bi zaista uticalo na novčanike građana koji su uzeli stambene kredite. Donesena je zbog toga ta dodatna mera da se napravi vrsta tranzicije, da bi se građani eventualno na kraju lakše prilagodili tržišnim kamatama", kaže sagovornik.
On dodaje, da će i ova razlika u promilima uticati na to da dođe do blagog povećanja troškova kredita.
"To povećanje će opet biti manje nego kada bi bilo da smo direktno prešli na tržišne kamatne stope. Koliko tačno, zavisi od toga kakav je kome kredit. Može značajno da napravi razliku, naročito ako je na početku otplate kredita jer je udeo kamate u tom celokupnom procesu tada najveći", rekao je Stakić.
Gruba računica je da bi to, u zavisnosti od kredita moglo da bude do 12 odsto, odnosno oko 40 evra (na primeru kredita od 50.000 evra i uticaja na ratu, na period otplate od 25 godina i ako je klijent na početku otplate).
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
