VASKRS NE IDE BEZ PEČENJA, A ZNA SE GDE JE NAJBOLJE: Čačanski pečenjari otkrili sve tajne čuvene prasetine

Na vaskršnjoj trpezi pored raznih slatkih i slanih đakonija, gosti, a i domaćini najviše vole kada im zamiriše jagnjeće ili praseće pečenje. Kažu da najbolje pečenje, sočno a usoljeno po meri, da se lepi za prste s hrskavom koricom, dolazi iz Čačka. Već nekoliko godina svi viđeniji pečenjari iz ovog grada prodajna mesta ove slasne hrane imaju i u Beogradu. Redovi pred njihovim radnjama su najduži pred velike hrišćanske praznike, Božić i Vaskrs.

Već nekoliko godina je primetno da Beograd bukvalno opusti za vreme Vaskrsa. Neko otputuje, ali većina dolazi kod roditelja ili rođaka gde u krugu porodice obeležavaju najradosniji hrišćanski praznik.

- Prodaja za praznike u Beogradu nije baš onakva kako se priča. Beograd je za praznike prazan. Zato se pečenje veoma dobro prodaje u Čačku, a i sve pečenjare koje imaju restoranski deo a nalaze se pored magistralnih puteva su otvorene. Na čačansko pečenje svraćaju svi koji se vraćaju sa mini odmora – kažu pečenjari.

Ove godine cene pečenja su nešto više nego prethodne i isti cenovnik važi ukoliko se ono prodaje „za poneti“ ili u samom restoranu. Prasetina se kreće od 2.000 do 2.200, jagnjetina je 3.000. Tradicionalno za Božić se služi praseće, a za Vaskrs je taj odnos izjednačen.

Čačanski pečenjari prasiće i jagnjiće ove godine nabavljaju nešto skuplje nego ranije, naročito sada kada su granice zatvorene zbog stočne bolesti u susednim državama pa je uvoz mesa ograničen. Ukoliko zabrana potraje, stočarima će se isplatiti da prasiće puste u tov i neće ih prodavati na težini do 30 kilograma. Upravo ta težina praseta je idealna da bi pečenje imalo svojstva kojima malo ko može da odoli.

Tradicionalno za Vaskrs se u Čačku češće služi jagnjeće pečenje nego prasetina. A taj običaj se zadržao još iz vremena ropstva pod Turcima.

- Poznato je da Turci ne jedu prasetinu, pa su harač ređe uzimali u toj vrsti robe. Međutim, jagnjad ojagnjena zimu pred Vaskrs su bila prva na listi haračlija. Zato su u ovom delu Srbije za Vaskrs spremali jagnjetinu.

U svim pečenjarama u Čačku prasići se i dalje pripremaju i peku kao i pre više od 100 godina. Prasići i jagnjići peku isključivo u furunama, a lože se drva, obično bukova. Mnoge od tih furuna i danas izgledaju kao one iz davnina, unutrašnjost je u obliku polulopte, oblepljena blatom, a otvor je uzan toliko da kroz njega može da prođe samo jedna pržulja (pleh u kome se prase peče). Jedino što su ovdašnji pečenjari promenili su dimenzije, pa danas ima onih koji istovremeno mogu da ispeku i po 15 do 20 prasića u jednoj turi. Prosečno vreme pečenja je od tri do pet sati, u zavisnosti od veličine brava. Da bi furunu zgrejali na potrebnu temperaturu nekada je potrebno i čitav metar kubni drva, zavisno od veličine i da li je pećnica pre toga bila potpuno hladna.

Svi čačanski pečenjari iza sebe imaju dugu tradiciju bavljenja ovim poslom. Pre njih su se pečenjarstvom bavili njihovi dedovi, a danas njihove biznise preuzimaju deca. Pečenjarstvo u Čačku je porodičan posao u koji su uključeni bukvalno svi članovi domaćinstva.