TANJA ZA ČEKANJE U REDU UZME SKORO 6.000 RSD PO SATU! Smislila odličan način da zaradi, a ono za šta stoji 24 sata je mnoge ostavilo u šoku

Nakon što je njen ugovor o poslu za grad Njujork završio usred pandemije, Tanja je ostala u nevolji. Ova 55-godišnjakinja je žonglirala ulogama pomoćnog profesora, aktiviste zajednice i spisateljice u Njujorku, ali joj je i dalje bilo potrebno nešto dodatnog novca. Prijatelj ju je upoznao sa "Taskrabbitom", gde je provela nekoliko godina zarađujući novac obavljajući razne poslove i čuvajući kućne ljubimce. Zatim je u januaru 2024. naišla na sporedni posao koji nikada ranije nije videla: neko je nudio svoje usluge da stane u red. To je bilo nešto, pomislila je, što bi lako mogla da uradi.

Da bi pobedili redove, profesionalni čuvari redova postali su sve veći deo ekonomije. Dok bogati novcem, siromašni vremena već godinama šalju svoje asistente unapred da dobiju rani pristup, sve više ljudi im se pridružuje u monetizaciji svog vremena. Rezervacije za profesionalne stalne usluge na Taskrabbit-u zabeležile su porast od 18% u SAD u novembru i decembru u poređenju sa prethodnom godinom, otkrila je kompanija, zarađujući one koji su spremni da čekaju u proseku 27 dolara na sat. Za ljude koji imaju više novca nego vremena, to je lak način da uštede nekoliko dragocenih sati. Za one koji čekaju, to nije loš posao.

Proces da se postane redovan čuvar reda je jednostavan: Tanja dobije obaveštenje da je neko zainteresovan da je angažuje da stoji u redu. Nakon što pregleda detalje i uveri se da je to nešto što može da uradi, ona će kontaktirati klijenta i zatražiti pojedinosti.

Određeni restorani poput picerije primaju samo lične rezervacije, što dovodi do dugog čekanja.

- Morate da znate koliko je ljudi na vašem željenom mestu i u koje vreme bi želeli da idu“, kaže Tanja. Prvi ljudi u redu za popularno mesto obično se pojave nekoliko sati pre nego što domaćin izađe da rezerviše. Kada dođe red na Tanju, ona će upravniku reći željeni termin za kasnije te večeri. „Takođe uvek tražim alternativno vreme jer nikad ne znate gde ćete završiti dok ne stignete tamo - dodaje ona. Klijent se zatim vraća u rezervisano vreme da zauzme svoj sto.

Tanja je brzo naučila da različite linije imaju različite protokole. Čekanje na karte za Brodvej ili umetničku galeriju nije isto što i čekanje u redu u popularnom restoranu. Za "zaista tražena mesta kao što su restorani Lucali i Don Angie, kaže ona, počela je da naplaćuje minimum od dva sata kako bi klijenti mogli da pokušaju da rezervišu. Ako klijenti ne žele da se posvete dodatnim satima da bi garantovali mesto na prvoj liniji, Tanja ne može da obeća.

„Na nekim mestima je proces veoma predvidljiv“, kaže mi ona. „Na drugim mestima nemate pojma da li ćete dobiti mesto ili ne."

200 dolara nedeljno

Tanja naplaćuje 20 dolara po satu. Klijenti će uglavnom rezervisati dan ili dva unapred, ali ponekad će ona aktivirati zadatke istog dana i preuzeti zahteve u poslednjem trenutku. Obično je dostupan petkom uveče i vikendom, ima u proseku oko tri rezervacije nedeljno i zarađuje između 60 i 200 dolara. „To je definitivno jedna od mojih najdoslednijih kategorija zadataka“, kaže Tanja. "Relativno je lako, ali onda nije. Morate biti strpljivi i morate doći spremni."

Njen najduži red do sada je bio za karte za Gutenberg! The Musical! na Brodveju. "Bio je to ograničen angažman i zatvarao se", kaže mi ona. „Ljudi su stvarno poludeli pokušavajući da dobiju ove karte. Bio je januar 2024. i jedan od najhladnijih dana u godini. Klijent joj je platio da stoji u redu od 6 ujutro do otvaranja kase u podne. Drugi ljudi nisu počeli da se pojavljuju do 9.30. "Smrznula sam se, bilo je brutalno. Testiralo je sve što sam imala", kaže ona. Uprkos tome što sam nosila dva kaputa, dva šešira, šal i dva para rukavica, „Nisam mogla ni da osetim svoje ruke ili lice“, kaže ona.

Da bi čekanje bilo manje zamorno, Tanja je donela stolicu da sedne i toplo piće. Takođe je slušala energičnu plejlistu koju je sastavila posebno za ove vrste čekanja. Klijent, lokalni Njujorčanin, dočekao ju je u redu nešto pre podneva kako bi oboje mogli da kupe dve karte. Pored 120 dolara za stajanje u redu, Tanja je dobila i napojnicu od 50 dolara.

Organizovan tim

Profesionalni red čekanja nije ograničen samo na Njujork. Dženifer Gof (38) je prvi put pokušala da zaradi nešto novca čekajući u redu u pop-up baru "Game of Thrones" u Vašingtonu 2017. Nakon tri sata pokušaja da ubedi one koji su već u redu da je unajme da ih zameni dok odu na piće ili nešto da jedu, neko ju je ugrizao. Odatle se stajanje u redu pretvorilo u posao sa punim radnim vremenom. Pokrenula je "Skip The Line", koji sada zapošljava pet ljudi na pola radnog vremena i naplaćuje svoje usluge od 30 do 40 dolara po satu. Gof je stajala u redu za koncerte, potpisivanja knjiga, nove ajfone i ograničena izdanja alkoholnih pića. Međutim, njeni najunosniji poslovi su u redu za saslušanja u Vrhovnom sudu.

„Oni uglavnom dozvoljavaju samo prvih 50 ljudi u redu da prisustvuju usmenim raspravama“, kaže mi ona. „Tako da ljudi moraju da stoje u redu, ponekad danima. U novembru je dobila nalog da stoji u redu 24 sata unapred za saslušanja u Vrhovnom sudu Sjedinjenih Država protiv Skrmetija. Za rezervacije ove dužine, njen tim će raditi u smenama u rasponu od četiri do osam sati u isto vreme. Ako treba brzo da zgrabe užinu ili odu u kupatilo, ostali članovi Gofovog tima će paziti na njihovo mesto. U oba slučaja svojim klijentima je dala mesta u sudnici.

Tanja, uglavnom, radi sama. „Radila sam kao reporterka“, kaže mi, radeći 12 do 14 sati uzastopno pokrivajući krimi priče. „Šetala sam satima i satima kada sam bila na zadatku, a ne bih ni jela ni išla u toalet. Za poređenje, stajanje u redu je lak posao. "Mogu to da podnesem", kaže ona.

Na nekim od najpoželjnijih mesta, Tanja će biti jedan od mnogih angažovanih čuvara. „Oni znaju moje lice, ja znam njihovo lice. Ponekad može postati konkurentan. Nedavno je petoro ljudi u redu za restoran Lucali pokušalo da se ušunja ispred nje dok se približavala frontu, ali je ostala pri svome. „Bilo je hladno, čekala sam dva sata“, priseća se ona. "To se neće dogoditi."

Jačanje konkurencije

Kako linije postaju sve dugotrajnije i konkurentnije, pojavilo se više usluga koje pomažu ljudima da uštede vreme. Startapi kao što je LineLeap omogućavaju ljudima da plate da bi preskočili red u barovima, klubovima i koncertima sa kojima je partner, dok su kompanije za kreditne kartice poput American Ekpress-a ugrabile aplikacije za rezervacije restorana kako bi svojim vlasnicima ponudile ekskluzivnije mogućnosti.

Naravno, ekonomičnost preskakanja redova ne funkcioniše za svakoga ko mora da kampuje na hladnoći. Iz tog razloga, neka mesta ne dozvoljavaju preskakanje reda. Novi zakon u Njujorku takođe razbija crno tržište za rezervacije u restoranima, zahtevajući da aplikacije za rezervacije trećih strana pribave saglasnost restorana pre nego što mogu da plasiraju i prodaju svoje rezervacije. Popularni restorani potpuno su zabranili plaćanje za preskakanje reda, a mnogi restorani to ne dozvoljavaju, pa Tanja mora da ubedi domaćine da je rezervacija za nju. „Postala sam pametnija“, kaže ona. "Sećam se imena osobe i ponašam se kao da je sa mnom."

Međutim, neki ljudi se naljute kada shvate da je plaćena da stoji u redu. „Jedna osoba me je pitala: 'Koliko rano dolaziš?'”, kaže Tanja. Objasnila je svoj proces i da je morala da počne da dolazi ranije da bi pobedila ostale igrače na liniji. „To baš i nije fer“, odgovorila je osoba. „„Ako svi u redu budu plaćeni da to urade, mi ostali imamo manje šanse da dobijemo rezervaciju.“

Tanja i Gof su brzo stali u odbranu kormilara. Gofovi klijenti se kreću od advokata i aktivističkih grupa do novinara bez propusnica za štampu i pojedinaca koji fizički ne mogu da izdrže duga čekanja. Nije samo za bogate; Usluge omogućavaju ljudima da odaberu šta više cene — vreme ili novac. "Život je haotičan i pun obaveza. Ne duguješ objašnjenje", kaže Tanja. „Ako možete pronaći jedan način na ovom svetu da malo olakšate svoj život, zašto ga ne biste prihvatili?“

Iako je Tanja prošle godine čekala u redu za jedan restoran više od 20 puta, nikada nije čekala za sebe. Njeno lično iskustvo uglavnom uključuje dobijanje karata za predstave na Brodveju. „Ne bih rekla nikad“, kaže ona o čekanju za restoran Lucali, „ali mislim da bih to uradila kada je lep dan.“

BiznisKurir/Biznis Insajder