Slušaj vest

Sezona povrća na otvorenom prostoru stigla je do kraja. Na njivama se još seče karfiol i kupus, a sezona tikvica završila se ovih dana sa prvim mrazom.

Zato neki povrtari menjaju način proizvodnje, jer posle povrća na otvorenom prostoru počinju da rade povrće u zaštićenom prostoru. Tako Siniša Živanov iz Kovilja kod Novog Sada posle sezone tikvica nastavlja da u zatvorenom prostoru gaji kelerabu.

Kaže da je za prinosom tikvica zadovoljan. Imao ih je, otprilike, isto kao i prošle godine, prve su dospele već 23. aprila.

- Kao toploljubivoj biljci nisu joj smetale vrućine, a protiv suše sam se borio navodnjavanjem, jer bez sistema za navodnjavanje nemoguće je gajiti povrće. Osim što sam potrošio goriva za navodnjavanje, imao sam i troškove za seme, koje godinama koristim, i to iz Holandije. I još za sezonske radnike koji su ih sekli za prodaju - naglasio je Živanov.

tikvice-shutterstock-1390365932.jpg
Shutterstock 

On napominje da još nije podvukao crtu pa ne zna ni koliko je uložio novca u proizvodnju, a ni koliko zaradio.

- Jedino što znam jeste da mi je za tikvice trebalo više novca nego za kelerabu. Cena tikvica je oscilirala, naveliko se kretala od 20 do 70 dinara, a na pijacama kilogram vredeo od 70 do 120 dinara. Generalno, srednja cena bila je veća ove godina, ali za koliko, to još tačno ne znam.

Tikvicu kao toploljubivu biljku, napominje, povrtari, a i potrošači imaju na poljima i na pijacama kod nas od aprila do kraja oktobra.

- Do sada smo imali tikvice iz domaće proizvodnje, a ubuduće ćemo koristiti u ishrani iz uvoza jer na našim prostorima uspavaju pola godine. Imao sam ih celo proleće i leto, sve donedavno. Sada ih sezonske radnice čupaju jer ih ne vredi držati na njivi kada krenu mrazevi, pošto kao toploljubiva biljka ne uspeva na hladnoći - naveo je Živanov i naglasio da kreće sa sezonom kelerabe u zaštićenom prostoru jesen - zima, i već je ima.

keleraba-2.jpg
Shutterstock 

- Za ovu godinu je još rano davati procene kako ću proći sa kelerabom, videćemo kada krene za prodaju, a lanjska je bila solidna, 100 dinara je sada komad na pijaci, a naveliko od 30 do 50 dinara - istakao je Živanov, dodajući da koristi holansdko seme i sve samostalno radi rasađuje i sadi.

On kaže da je gajenje kelerabe specifično i zavisi od godine do godine, bez obzira na to što je u zaštićernom prostoru.

- Ako je godina sušna, onda je manje zahtevna, ali ako ima insekata koji prezime, onda ima tretiranja zatitnim sredstvima i onda su i veći troškovi ulaganja.

Gajiti više godina

Povrtar Siniša Živanov davno se opredelio za kelerabu, kaže, sigurno pre 15 godina, i ima različita iskustva u gajenju.

Sa kelerabom se treba baviti više godina da bi se moglo videti prihodi. Svake pete godine se pravi obračun troškova ulaganja i prihoda i prosek izdataka i dobiti.

(Kurir.rs/Dnevnik)