Postavili smo aluminijumsku binu, radili smo jedan festival u Republici Srpskoj. Odjednom je počeo katastrofalan vetar, našli smo se u epicentru superćelijske oluje, sedeli smo u ladi.. Vetar je udario binu, nastavila je da stoji, nakon drugog naleta vetra drvo pored nas je palo, a bina je nekim čudom ostala netaknuta!
Podelio je svoje iskustvo sa Kurirom Viktor Milovanović (27) iz Požarevca koji se bavi jednim od najrizičnijih zanimanja. On je jedan od 50 arborista, koliko ih i ima u celoj Srbiji. Pored toga bavi se i industrijskim alpinizmom. Njegova dnevnica ide od 100 pa čak i do 1.000 evra.
Zovu ga ljudi iz cele Srbije, a najčešće sa opremom teškom i preko 15 kilograma obara stabla ili grane koje ugrožavaju domaćinstva. Jedan je od retkih u našoj zemlji koji poseduje međunarodnu sertifikaciju za pristup i rad putem industrijskog alpinizma, bio je angažovan i na određenim radovima na Kuli Beograd, kao i na Avalskom tornju na popravljanju prozora.
- Ovo zanimanje jedno je od najrizičnijih na svetu, arborista, bukvalno, radi posao drvoseče koji je potpuno rizičan, ali na samom stablu. Arborista seče oko sebe i iznad sebe, obara drvo na samom drvetu iznad sebe. Pored rizika koji ima dole po ljude, imovinu i opremu, on ima veliki rizik po sebe. Na velikim visinama može doći usled lošeg zaseka stabla da vetar skrene stablo da ono kad krene da pada napravi deletaciju, da se zarotira, udari čoveka i napravi havariju - objašnjava Viktor.
Odrastao je, kaže, u šumi, radio sa stablima, iako je završio Kriminalističko-policijski univerzitet u Zemunu, ljubav prema visini je pobedila. U te vode upustio se 2021. godine.
- Arborizam je uvek veliki rizik kada imamo rastresito tlo, a stabla idu preko 20 metara. Jer, koliko god dobar bio riging, postavka, sami radovi na stablu, zbog rastrasitog tla, stablo je uvek nestabilno. I može da se desi da to što smo mi zamisili, odstupa od realnog izvođenja. Ljudi uglavno zovu kada su stabla velikog obima, visine i ugrožavaju imovinu. Uvek je to nešto iznad kuće, nad krovom, nagnuto stablo... - priča sagovornik.
Radi i oblikovanje stabala, kidanje vrhova, pored toga bavi se i pranjem staklenih površina na nepristupačni mestima, čisti i otpušava oluke, vertikale, a postavlja i antene telekomunikacije...
Nije za one koji se plaše
Vrtelo mu se u glavi svaki pud kad se popne
Viktor ne preporučuje onima koji se plaše visine da se oprobaju u arborizmu:
- Imali smo jednog kolegu, ali je radio jer mora. Njemu se dešavalo da se malo pogubi kad se popne, pa onda dođemo do njega da ga smirimo. On se malo sabere pa se spusti. Na pitanje zašto to radi ako mu škodi, uvek odgovara da mora. Meni je to klasičan posao, isto mi je i kad sam na 30 i na 100 metara, u početku je to bilo nešto drugačije.
Uspon na drvo deluje kao prava avantura.
- Osnovna je procena rizika, nakon toga ide postavka. Stablu se može pristupiti na više načina, u zavisnosti od situacije. Uz pomoć penjalice (uvežu se na stopalo i šiljak uranja u stablo), užadi, gurtni.. Oprema je teška oko 15 kilograma, u opremu spada i motorna testera, penjalice, kaciga, itd. Imamo posla, imamo redovne klijente koji rade prevetivno i to je najpametnije. Ljudi su se naplašili nakon pojave superćelijskih oluja i počeli su sa tom preventivnom praksom - navodi Viktor.
Što se tiče zarade, ona varira dnevno može da se zaradi od 100 do 1.000 evra:
- Ako je pristup komplikovana, metraža je skuplja. U principu oluci idu od 150 evra, kada su u pitanju komercijalna angažovanja zarada je veća. Posebno što arboristu uvek prate tehničar i fizikalac.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
